Знаменитости Србије

Добро дошли у Србију!

Добро дошли у земљу планина и језера, висина и долина, стеновитих предела и ливада и пашњака. Добро дошли у земљу манастира, историје, уметности, у земљу нобеловца и славних композитора и спортиста…добро дошли у земљу још славнијих будућих нараштаја! И још једном, добро нам дошли сви који долазите авионом, камионом, на бициклу или у мислима, Србија ће вас дочекати са најсрдачнијим осмехом домаћина. Пригрлиће вас мирисне ливаде и очарати висине и њени становници.

Република Србија је континентална држава, налази се у југоисточној Европи и већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим делом Панонску низију. Главни град је Београд. Службени језик је српски.

О дугој и богатој историји и традицији сведоче бројни манастири, споменици, музеји, паркови, који су уједно и занимљиве туристичке дестинације које привлаче госте из целог света.

Ево само неких места које нуди Србија – „песма међу народима“ по речима славног песника Оскара Давича.

 

Национални парк Тара

Налази се на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије. Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м. На простору националног парак Таре богат је и биљни и животињски свет – ту расте преко 1100 биљних врста (лишајева, маховина, папрата…), а разноврна становишта на простору Таре представљају дом за велики број врста животиња.

Поред планине Таре, ту су још и бројне друге планине: Копаоник, Златибор,Златар, Стара и Сува планина, Ртањ, Гоч, Фрушка гора, Шар-планина и друге.

 

 

Ђердап

Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Реп ублике Србије, на самој међународној граници са Румунијом. Основни природни феномен овог подручја је Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав. Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре. Парк одликује велика шумовитост и богатство флоре и фауне. Право место за све љубитеље природних лепота!

Србију одликује богат речни систем који, осим велике реке Дунав на којој је израђена и хидроелектрана „Ђердап“, чине и бројне друге реке: Сава, Дрина, Велика, Јужна и Западна Морава, Тиса, Тимок, Лим и друге. Сплаварење, пецање, пливање или само уживање на њиховим обалама пружају јединствен доживљај и радо поновљено искуство.

Манастир Студеница

Један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се код града Краљева, а основао га је велики жупан Стефан Немања 1190. године. Манастир је познат по својим чувеним фрескама из 13. и 14. века. Манастир Студеница је споменик културе од изузетног значаја и уврштена је у листу Светских баштина. Манастир је посвећен Успењу пресвете Богородице, а такође је важно место у историји српске династије Немањића. Ту се налазе мошти Светог Симеона, његовог оснивача, а под старатељством Светог Саве, сина Стефана Немање, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије.

Српска православна црква има велики број манастира – Жича, Манасија, Љубостиња, Раваница, Ђурђеви Ступови и други. Многи манастири су настали у време Немањића, у 12. веку и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Осим Студенице, на листи светске културне баштине налазе се још и манастир Високи Дечани и Сопоћани.

 

Ћеле кула

Споменик страдања српских јунака у ратовима за ослобођење Србије од Турака. Ћеле кула на турском језику значи кула од лобања.То је споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру 1809. године. Налази се у граду Нишу.

Поред овог споменика, на дуго путовање кроз векове повешће вас прича споменика палим ђацима у Другом светком рату у Шумарицама код Крагујевца, затим бројне тврђаве Петроварадинска тврђава у Новом Саду, Калемегдан у Београду, Нишка тврђава, Смедеревска тврђава и многи други споменици и утврђења која говоре о протеклим вековима.

 

 

Народно позориште у Београду

Народно позориште у Београду налази се у самом центру града, на Тргу републике. Основано је 1868. године и данас представља једну од најзначајнијих културних институција Србије. Почетке домаћег стваралаштва у Народном позоришту обележиле су углавном трагедије и драмски прикази инспирисани средњовековном и новијом историјом као што су, на пример, „Смрт Уроша V“ Стефана Стефановића „Милош Обилић (Бој на Косову)“Јована Суботића „Хајдук Вељко“ Јована Драгашевића. Изводили су се и тзв. комади с певањем попут драматизација прозе Стевана Сремца „Зоне Замфирове“ и „Ивкове славе“, а најпопуларнији и најгледанији од свих, „Коштана“ Борисава Станковића, први је пут приказана 1901. године  Од истакнутих домаћих аутора нарочито се истичу млади Бранислав Нушић и Јован Стерија Поповић тада већ препознати домаћи класици, али и уметници као што су Симо Матавуљ ,Светозар Ћоровић, Лаза Костић, Милован Глишић и други. Од светских остварења која су обележила прву фазу постојања Народног позоришта истичу се дела Софокла, Шекспира, Островског, Калдерона, Молијера, Расина, Голдонија, Шилера и многих других.

Ако су вам ова велика имена привукла пажњу, ту су још многа места на којима можете уживати у чарима позоришта и глуме: Српско народно позориште у Новом Саду, Народно позориште у Нишу, Југословенско драмско позориште, Опера и театар Мадленијанум, Битеф театар, Атеље 212, и друга позоришта широм Србије.

Уживајте!

https://www.youtube.com/watch?v=Vu5Bw9gPmq8

 

Одломак из песме Србија, Оскара Давича:

Ја знам сва твоја лица,

свако шта хоће, шта носи,

гледао сам све твоје очи,

разумем шта кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,

ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

 

Еј, пију од туге, од зноја, од муке,

од ноћи, од сијерка који се тешко меље.

Ја сам у млину, сред буке

жрвња, чуо све твоје жеље,

 

и бриге твоје,ој, Србијо међу песмама међу шљивама

ој, Србијо међу људима

на њивама,

ој, Србијо међу песмама,

међу стадима,

ој, Србијо, песмо међу народима.

Катарина Стаменковић