Српски језик преко скајпа

Учење српског језика преко скајпа једно је дивно и позитивно искуство за мене. Скоро изашавши из студентских клупа, опробала сам се по први пут у улози наставника. Изазов је био велики – преда мном су деца од осам и девет година која не знају српски језик, али су жељни да науче, да чују коју реч на српском, запевају коју песму на језику који је, у земљи где живе, на маргини.

Моји први ученици, Зоја и Данило, живе у Сједињеним Америчким Државама, тачније у Спрингфилду. Данило има девет година, а Зоја осам. Врло су паметни и жељни новог сазнања. Своје слободно време увек употпуне неком занимљивом активношљу. Данило тренира тенис, а Зоја гимнастику.

Хиљадама километара далеко, шест сати разлике у временским зонама, мале су препреке, и лако савладиве када постоји жеља за напредовањем и учењем. Пред њима је такође велики изазов – кренути из почетка, од првих речи упознавања, од усвајања нових слова и слогова до течног читања и састављања најосновнијих реченица.

Часови са Зојом и Данилом никада нису били досадни. Пуно смеха употпунило је сваки наш сусрет. Кренули смо из почетка. „У почетку беше реч“ и у почетку беше слово ћ, ђ, ж, љ, њ…, али смо успели да савладамо сва слова српског алфабета уз мало муке приликом изговора. Уследили су часови представљања на српском језику, часови устаљених фраза и конструкција које су нам потребне како бисмо се без проблема снашли у пекари, ресторану, на улици…Сада Зоја и Данило знају да је бурек омиљен доручак у Србији, а да су сарме неизбежне у нашој кулинарској традицији.

Како су часови одмицали, тако су Зоја и Данило све више напредовали. Један од најуспешнијих часова био је час посвећен родбинским односима. Било им је врло занимљиво колико лексема у српском језику постоји у овој области. Повезивањем нових речи са њиховим рођацима лако су запматили ко је стриц, а ко стрина, ко ујак, а ко ујна, ко тетка, а ко теча.

Сваки час био је обогаћен неком антологијском српском песмом за децу. Шапутали смо „од куће до школе“, нисмо се бојали да „учимо да бројимо“, победили смо „десет љутих гусара“, певали „данас нам је диван дан“, учили превозна средства уз „Ивин возић“.

Често смо једни другима показивали слике, па смо час посвећен породици употпунили дивним успоменама са летовања, рођендана, маскенбала… Ишли смо у биоскоп и позориште, правили рођенданску торту и организовали рођенданску журку.

Али од граматике нисмо могли да побегнемо J Личне и присвојне заменице вребале су иза угла, а презент одређених глагола стрпљиво је чакао да се уочи и употреби у реченици.

Ближи се највећи Хришћански празник, па ћемо час посветити фарбању јаја, ускршњој корпици, али ћемо и научити како да честитамо: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Причаћемо како се Ускрс слави у Америци, а како у Србији, да ли се и код њих пости када је Велики петак, а у Недељу у кругу породице и са пријатељима обележи овако значајан празник.

Ускоро ће крај нашем првом курсу, али не и крај учењу српског језика у дијаспори. Надам се да ће и овај пројекат добити традицију, јер без традиције и богате културне баштине не можемо. На то смо поносни и тако ће увек и свуда бити. Чак и у Америци!

Сандра Савић