Srpski jezik preko skajpa

Učenje srpskog jezika preko skajpa jedno je divno i pozitivno iskustvo za mene. Skoro izašavši iz studentskih klupa, oprobala sam se po prvi put u ulozi nastavnika. Izazov je bio veliki – preda mnom su deca od osam i devet godina koja ne znaju srpski jezik, ali su željni da nauče, da čuju koju reč na srpskom, zapevaju koju pesmu na jeziku koji je, u zemlji gde žive, na margini.

Moji prvi učenici, Zoja i Danilo, žive u Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije u Springfildu. Danilo ima devet godina, a Zoja osam. Vrlo su pametni i željni novog saznanja. Svoje slobodno vreme uvek upotpune nekom zanimljivom aktivnošlju. Danilo trenira tenis, a Zoja gimnastiku.

Hiljadama kilometara daleko, šest sati razlike u vremenskim zonama, male su prepreke, i lako savladive kada postoji želja za napredovanjem i učenjem. Pred njima je takođe veliki izazov – krenuti iz početka, od prvih reči upoznavanja, od usvajanja novih slova i slogova do tečnog čitanja i sastavljanja najosnovnijih rečenica.

Časovi sa Zojom i Danilom nikada nisu bili dosadni. Puno smeha upotpunilo je svaki naš susret. Krenuli smo iz početka. „U početku beše reč“ i u početku beše slovo ć, đ, ž, lj, nj…, ali smo uspeli da savladamo sva slova srpskog alfabeta uz malo muke prilikom izgovora. Usledili su časovi predstavljanja na srpskom jeziku, časovi ustaljenih fraza i konstrukcija koje su nam potrebne kako bismo se bez problema snašli u pekari, restoranu, na ulici…Sada Zoja i Danilo znaju da je burek omiljen doručak u Srbiji, a da su sarme neizbežne u našoj kulinarskoj tradiciji.

Kako su časovi odmicali, tako su Zoja i Danilo sve više napredovali. Jedan od najuspešnijih časova bio je čas posvećen rodbinskim odnosima. Bilo im je vrlo zanimljivo koliko leksema u srpskom jeziku postoji u ovoj oblasti. Povezivanjem novih reči sa njihovim rođacima lako su zapmatili ko je stric, a ko strina, ko ujak, a ko ujna, ko tetka, a ko teča.

Svaki čas bio je obogaćen nekom antologijskom srpskom pesmom za decu. Šaputali smo „od kuće do škole“, nismo se bojali da „učimo da brojimo“, pobedili smo „deset ljutih gusara“, pevali „danas nam je divan dan“, učili prevozna sredstva uz „Ivin vozić“.

Često smo jedni drugima pokazivali slike, pa smo čas posvećen porodici upotpunili divnim uspomenama sa letovanja, rođendana, maskenbala… Išli smo u bioskop i pozorište, pravili rođendansku tortu i organizovali rođendansku žurku.

Ali od gramatike nismo mogli da pobegnemo J Lične i prisvojne zamenice vrebale su iza ugla, a prezent određenih glagola strpljivo je čakao da se uoči i upotrebi u rečenici.

Bliži se najveći Hrišćanski praznik, pa ćemo čas posvetiti farbanju jaja, uskršnjoj korpici, ali ćemo i naučiti kako da čestitamo: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse! Pričaćemo kako se Uskrs slavi u Americi, a kako u Srbiji, da li se i kod njih posti kada je Veliki petak, a u Nedelju u krugu porodice i sa prijateljima obeleži ovako značajan praznik.

Uskoro će kraj našem prvom kursu, ali ne i kraj učenju srpskog jezika u dijaspori. Nadam se da će i ovaj projekat dobiti tradiciju, jer bez tradicije i bogate kulturne baštine ne možemo. Na to smo ponosni i tako će uvek i svuda biti. Čak i u Americi!

Sandra Savić