Hajduci

Srbi su se odmetali u hajduke iz različitih razloga. Najčešće kada bi napravili neki prekršaj bežali su u šume da bi se sakrili. Hajdučke družine kreću da se oformljavaju u 16. i 17. veku kada se narod odmetao i krio po šumama od Turaka da bi ih presretao i pljačkao.

Prema narodnom predanju, praznik Đurđevdan, u proleće, bio je „hajdučki sastanak“, a Mitrovdan, na jesen, „hajdučki rastanak“, kada su se hajduci povlačili iz šuma, zbog zime i ostajali u kućama svojih poverljivih ljudi, jataka, uglavnom prerušeni u sluge. Jataci su živeli u selima i varošima i nabavljali hranu za hajduke i čuvali ih u svojim kućama u slučajevima velikih neprilika. Hajduci su zauzvrat njima pomagali i donosili im deo otetih dobara. Kad bi neki jatak izdao hajduka, sledila je teška osveta.