Норвешке школе

У току држања часова преко Скајпа, разговарајући са мајком својих ученица, сазнала сам како у Норвешкој функционише школство. У Норвешкој деца до седмог разреда у школи углавном читају оно што је у складу са њиховим интересовањима: деца сама бирају које ће књиге и стрипове читати; у школи се играју, нема тестова ни оцењивања. Тек у седмом разреду почиње бодовање, али оно није толико стриктно као у Србији – деца добијају поене, а не оцене. Деца воле да буду у школи јер тамо има играчака, постоји и нека врста продуженог боравка у школи и деца то радо прихватају. Такође, деца често заврше домаћи у школи како касније не би морала тиме да се оптерећују. Школа за њих није обавеза. Циљ норвешког школства јесте да деца науче како да размишљају, а не да науче што већи број непотребних чињеница ради високих оцена.
На једном часу сам са својим ученицама радила како се на српском изражавају емоције и један задатак је гласио: „Данас смо били _____ јер смо губили часове”. Требало је да девојчице саме наведу неку емоцију. Оне су рекле: „тужни”, што је мени било врло занимљиво и неуобичајено јер је добро познато да деца у Србији школу виде као стрес и обавезу, а губљење часова као срећну околност.