Разграната крошња српског породичног стабла

 

 

Jесте ли икада, као матерњи говорници српског језика, застали и запитали се који то родбински однос тачно oзначавају речи попут шурак, свастика, заова, пашеног и сл.?

Није увек лако досетити се из прве.

Замислите сада у каквом проблему може бити особа која је тек почела са учењем српског језика.

Неко би рекао да инсистирање на разумевању богате породичне лексике у српском језику није нешто чиме почетника треба замарати, но уколико њега за српски народ, сем жеље да се упозна са српским језиком, веже и порекло, интересовање за ову тему потпуно је разумљиво. Због тога је један од часова у оквиру курса био посвећен усвајању ових српских речи.

Објашњавање српских родбинских односа представља захтеван задатак, поготову ако је ученик са друге стране екрана изворни говорник енглеског језика. Одрасла особа навикнута на крајње сведен систем лексема за означавање чланова породице могла би се осетити обесхрабреном када наиђе на једно тако разгранато породично стабло какво је српско. Упоредимо само следећи пример: универзалним паром aunt – uncle у енглеском језику означавају се породични односи за које у српском језику постоје три различита пара конкретнијих значења: стриц – стрина, ујак – ујна, тетка – теча. Блиско томе јесте навикавање на нешто слободнију употребу речи брат и сестра, које се, за разлику од енглеског brother и sister (који се у енглеском односе само на рођеног брата или сестру), користе и за означавање ширих родбинских односа, уз могућу спецификацију – од тетке, од ујака, од стрица (насупрот универзалној енглеској речи cousin). Ситуација се посебно компликује када се дође до оних „грана” којима се у енглеском означаваjy тзв. „in-laws” – ко ће похватати значења речи свекрва, ташта, заова, шурак, таст, снаја, зет, свекар?!

Због тога је на часу на коме се обрађује оваква тема потребно посветити доста пажње објашњавању породичних односа у Србији, као и статусу породице у животу појединца. Овим се свакако продубљује учениково познавање српске културе, а самим тим и омогућава боље разумевање својих српских корена. Уколико се укаже прилика да се том приликом и прошири знање о граматици – тим боље. Ми смо, на пример, у оквиру ове теме говорили и о присвојним заменицама, што је ученици омогућило да на самом крају часа састави излагање у којем би представила своје породично стабло.

На тај начин, спојили смо лепо и корисно!