Razgranata krošnja srpskog porodičnog stabla

 

 

Jeste li ikada, kao maternji govornici srpskog jezika, zastali i zapitali se koji to rodbinski odnos tačno označavaju reči poput šurak, svastika, zaova, pašenog i sl.?

Nije uvek lako dosetiti se iz prve.

Zamislite sada u kakvom problemu može biti osoba koja je tek počela sa učenjem srpskog jezika.

Neko bi rekao da insistiranje na razumevanju bogate porodične leksike u srpskom jeziku nije nešto čime početnika treba zamarati, no ukoliko njega za srpski narod, sem želje da se upozna sa srpskim jezikom, veže i poreklo, interesovanje za ovu temu potpuno je razumljivo. Zbog toga je jedan od časova u okviru kursa bio posvećen usvajanju ovih srpskih reči.

Objašnjavanje srpskih rodbinskih odnosa predstavlja zahtevan zadatak, pogotovu ako je učenik sa druge strane ekrana izvorni govornik engleskog jezika. Odrasla osoba naviknuta na krajnje sveden sistem leksema za označavanje članova porodice mogla bi se osetiti obeshrabrenom kada naiđe na jedno tako razgranato porodično stablo kakvo je srpsko. Uporedimo samo sledeći primer: univerzalnim parom aunt – uncle u engleskom jeziku označavaju se porodični odnosi za koje u srpskom jeziku postoje tri različita para konkretnijih značenja: stric – strina, ujak – ujna, tetka – teča. Blisko tome jeste navikavanje na nešto slobodniju upotrebu reči brat i sestra, koje se, za razliku od engleskog brother i sister (koji se u engleskom odnose samo na rođenog brata ili sestru), koriste i za označavanje širih rodbinskih odnosa, uz moguću specifikaciju – od tetke, od ujaka, od strica (nasuprot univerzalnoj engleskoj reči cousin). Situacija se posebno komplikuje kada se dođe do onih „grana” kojima se u engleskom označavajy tzv. „in-laws” – ko će pohvatati značenja reči svekrva, tašta, zaova, šurak, tast, snaja, zet, svekar?!

Zbog toga je na času na kome se obrađuje ovakva tema potrebno posvetiti dosta pažnje objašnjavanju porodičnih odnosa u Srbiji, kao i statusu porodice u životu pojedinca. Ovim se svakako produbljuje učenikovo poznavanje srpske kulture, a samim tim i omogućava bolje razumevanje svojih srpskih korena. Ukoliko se ukaže prilika da se tom prilikom i proširi znanje o gramatici – tim bolje. Mi smo, na primer, u okviru ove teme govorili i o prisvojnim zamenicama, što je učenici omogućilo da na samom kraju časa sastavi izlaganje u kojem bi predstavila svoje porodično stablo.

Na taj način, spojili smo lepo i korisno!