Српска азбука

Након што се на првом часу упознали и говорили уопштено о Србији, наша следећа наставна јединица била је српска азбука. Овакав распоред наставних јединаца био је логичан, јер да бисмо научили један језик прво се морамо упознати са његовим писмом, које чини темељ сваког језика. Ово је посебно занимљиво у вези са српским језиком, јер он има специфично писмо, специфичан начин читања, несвојствен ниједном другом језику.

Како бисмо што боље разумели српско писмо, почели смо од самих корена настанка ћирилице. Пре свега, поменули смо Ћирила и Методија, њихову моравску мисију и стварање првог писма Словена – глагољице. Као њихове наследнике, поменули смо и њихове ученике, Климента и Наума, који су створили друго српско писмо које се и данас, са извесним модификацијама, употребљава, а то је ћирилица. Те модификације и новине дошле су са појавом Вука Стефановића Караџића и његовом реформом српског језика и увођењем најважнијег правила у српском језику – „пиши као што говориш, читај као што је написано“.

У другој половини часа, пошто нам је велики проблем било разликовање неких слова азбуке, обратили смо посебно пажњу на њих. Та слова су: Ч, Ћ, Ђ и Џ. Уз помоћ разних лингвометодичких предложака, разних игри речи и уз помоћ народних брзалица успели смо да савладамо ова слова и научимо разлику у њиховом изговору.

За крај часа, као присећање на Вуков широки књижевни опус, читали смо одломак „Житија Ајдук-Вељка Петровића“. Тако смо се упознали са језиком из времена Вука Караџића, али и са временом хајдуковања и начином живота хајдука.