Сума сумару…

… лепо смо се забавили на овом курсу. J Што се нас тиче, могао је и дуже да траје, јер смо постајали све бољи и бољи. Прво што сам рекла ученику било је: „Не брини, ово неће бити класично учење језика, бубање одређених дефиниција, биће забавно и када на крају ћирилицом напишеш своје име и презиме – бићеш поносан и биће ти драго што си се пријавио.“ И ништа нисам слагала, тако је и било.

Постоји много начина на који можете научити неки језик. Ја сам на пример енглески језик усавршавала слушајући музику, гледајући филмове без превода… А српски језик се на пример може научити такође уз музику, уз филмове, уз књиге, уз историју, географију… Тако смо и ми, на овом нашем курсу, учили завичајни језик. Од упознавања родних крајева, преко културних и медијских дешавања у обе земље, до разговора о „брендовима“ Србије, трудили смо се да поред учења језика, научимо нешто и о земљи чијим се језиком користимо у туђини, ученик сада, а ја, као предавач, када одем на одмор.

Падежи су били баук, али кроз разговор о супер моћима, прошли смо их брзо и лако. Придеве смо учили кроз разговор о особинама које красе човека, а ученик је стечено знање применио описавши њему један од лепших градова у којем је био.

 

Једно недељно поподне одвојили смо за читање дневне штампе и разговарали о дешавањима у нашој земљи и у земљи дијаспоре из које ученик долази. Одвојили смо време и за упознавање са личностима и другим препознатљивим српским „брендовима“ у иностранству – Бата Живојиновић, Новак Ђоковић, коло, труба, шљивовица, а ученик је на леп начин представио и земљу из које свакодневно шаље поздраве завичају.

 

 

Иако смо обоје одрасли, усудили смо се да напишемо писмо Деда Мразу и тако вежбамо употребу футура, док смо перфекат и презент учили кроз разговор о Драгутину Матићу и његовој причи о периоду Првог светског рата. Упознала сам ученика и са епским јунаком који носи исто име и презиме као он, те смо се тако дотакли и књижевности.

Као што рекох, курс је кратко трајао, али опет довољно да на занимљиве начине  научимо да пишемо, да говоримо и да мислимо на српском, завичајном језику!