Занимљиво искуство са ученицима из Туниса – све се може кад се хоће

Здраво свима,
Могу вам рећи да сам била веома изненађена када сам сазнала да ћу добити ученике из Туниса – брата и сестру, близанце, који имају тринаест година и знају само неколико речи из српског језика. Мало сам се прибојавала како ће се уклопити с обзиром на то да се у њиховој земљи користи арапско писмо. Питала сам се да ли ће им бити тешка ћирилица, да ли ће се уплашити од граматике и оно најважније да ли ће бити довољно мотивисани за учење тешког српског језика.
Када смо се први пут упознали преко скајпа видела сам да се ради о изузетно доброј и знатижељној деци. Они су знали само неколико речи из српског језика, као што су на пример: сунце, чаша, вода, сладолед. За време првог часа стално су запиткивали како се ово каже на српском, а како се оно каже на српском. Трудили су се и да сами погоде значење неких речи. Пошто су почетници, јако је било важно да савладају српску ћирилицу. Није било лако у почетку, али уз много труда и рада, а највише воље, успели су у томе. Својим примером су показали да ако смо довољно мотивисани за учење језика, ништа није немогуће, као што каже и чувена пословица: Све се може кад се хоће.
Могу се похвалити да су ученици из Туниса упели да савладају ћирилицу, као и основе из граматике, а научили су и да разговарају на српксом. Никада се нису пожалили да им учење српског језика тешко пада, штавише, с радошћу су очекивали сваки час. Препоручила бих свим родитељима из српске дијаспоре да своју децу упишу на један овакав курс српског језика преко скајпа зато што деца обично немају никакве предрасуде о учењу било ког језика, а и није их тешко убедити да је могуће научити тежак српски језик.
Срдачан поздрав,

Сандра Јовановић