Učenje kroz dijalog životnja koje žive u šumi

Životinjski svet predstavlja jednu od najvećih inspiracija za razgovor i učenje kod dece. Većina dece voli životinje, a moj učenik ih prosto obožava. Kroz učenje o životinjama deca ulaze u jedan sasvim drugi svet, njima dalek, ali inspirativan i zanimljiv. Na jednom od naših časova, učenik i ja smo uplovili u našu avanturu. Pronašli smo udobno mesto i pažaljivo poslušali zanimljiv razgovor između životinja u šumi. Čujte ga i vi.

Medved: Ja sam stanovnik šume. Veliko mi je telo i prekriveno je dlakom. Noge su mi teške, ali pažljivo hodam peške. Velika sam spavalica i prespavaću celu zimu. Kada dođe proleće ja se tada budim. A kada sam budan najviše volim da jedem zrele kruške i med, pa me zato zovu i medved. Šuma je moj dom, ali u njemu čovek zna da napravi lom. Ali ja u tom domu nisam sam. Imam i komšije. Pogodite ko su oni? Dugačke bele uši ima i oprezno sluša njima. Njuškica mu je nežna i lepa i omiljena poslastica mu je šargarepa. A sad jedan, dva, tri, ti pogađaš, to je zec. Ali komšija zec ima jedna problem. Nema svoj zaklon i kada strašna zima dođe na meti je svim lovcima.

 

Zec: Ćao veliki medo. Pomozi mi da prezimi ovu zimu i da se sklonim od puške lovca. Kada oni krenu da seku šumu, nestane i moj dom, a na zemlji nastane lom. Sve me to jako boli i plaši.

Medved: Ne brini zeko. Još stanovnika ova šuma ima. Svi smo mi zajedno. Tu je i još jedan naš komšija, najveći od svih. On ima dugu i osetljivu surlu i lako nanjuši svakog lovca. Ali je najsmešniji kada svojom surlom nanjuši miša i od njega pobegne. Veliki je i pametan je i svima će pomoći. To je naš drug slon.

Slon: Drage moje komšije, ne brinite ništa vi. Ja ću vas od puške lovca braniti. Ali dok ne osetim opasnost, da vam pokažem onog ko će nas i nasmejati. On jako voli drveće i zbog toga je šuma i njegov dom. Pošto je u šumama drveće sastavljeno od mnogo grana, on najviše voli da skače od jedne do druge. Pored toga najviše voli da jede banane. Pogađate sigurno svi, to je naš komšija majmun.

Tigar: Mene se niko nije setio. Ali ja svoje drugove ne zaboravljam. Ja ću vas najviše štiti i paziti vaš dom. Imam veliku glavu, prugasto odelo i veoma sam lep. Pored toga, brz sam, imam jake zube i veoma sam snažan. Znam da čim me vidite znate da sam ja tigar.

 

Medved: Sad kada smo svi na broju ne treba da brinemo da će neko u našem domu da napravi lom.

 

Mog učenika, velikog ljubitelja životinja, ovaj dijalog životinja veoma je inspirisao. Sa oduševljenjem je prihvatio priču i naučio nešto novo. Životinje su svojim razgovorom ispunile i još jedan cilj. Naučile su nas da treba čuvati svoj dom, svoje komšije, prave drugare i uvek pružiti pomoć onome kome je potrebna.

Jelena Aleksov