Хајдуци

Срби су се одметали у хајдуке из различитих разлога. Најчешће када би направили неки прекршај бежали су у шуме да би се сакрили. Хајдучке дружине крећу да се оформљавају у 16. и 17. веку када се народ одметао и крио по шумама од Турака да би их пресретао и пљачкао.

Према народном предању, празник Ђурђевдан, у пролеће, био је „хајдучки састанак“, а Митровдан, на јесен, „хајдучки растанак“, када су се хајдуци повлачили из шума, због зиме и остајали у кућама својих поверљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. Јатаци су живели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им део отетих добара. Кад би неки јатак издао хајдука, следила је тешка освета.

Ивана Симић