Koracima Mihajla Pupina i Nikole Tesle

Put istine kojim treba da koračamo u sadašnjosti može biti osvetljen sećanjima na velike korake, dela i misli onih ljudi koji su istinsku suštinu života našli i ovaj svet učinili boljim, kako na mikro, tako i na makro planu. Ići tragom i korakom njihovog života, znači na pravi način osposobljavati se za sopstveni.

Smisao rođenja dvojice naših velikana, Mihajla Idvorskog Pupina (Idvor, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) i Nikole Tesle (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943), sasvim je jasan. Ostavili su ogromne tragove za svoga ovozemaljskog života i zaslužili život večni. Zato oni žive i danas, skoro vek nakon smrti. Seosko poreklo, velike ambicije, jasne vizije, nepokolebljivost i istrajnost samo su neke od zajedničkih osobina dvojice naučnika. Međutim, ono što ih suštinski povezuje i čini jezgro njihove veličine jeste ljubav. Istinska, čista i duboka ljubav na tri nivoa:

  • Ljubav prema pravoslavlju;
  • Ljubav prema srpstvu;
  • Ljubav prema nauci.

Sa tako jakom motivisanošću, oni su dosegli nebeske visine. Akademik Vladeta Jerotić opravdano ističe da se religija i nauka ne razdvajaju. Istorija nam potvrđuje da svi veliki naučnici jesu bili verujući ljudi. Isto tako, u duše srpskih velikana, Pupina i Tesle, od malena je bila usađena vera koja ih je tokom čitavog života štitila i bila oslonac. Majka je bila glavna figura u životu idvorskog genija, Mihajla Pupina. Ona postaje njegova najveća podrška, svesna da ga potraga za večnom istinom čeka van Idvora. Domaćica, koja je Psaltir znala napamet, bogatila je Pupinovo srce duhovnom snagom. Sam Mihajlo Pupin u svojoj autobiografiji ostavlja svedočanstvo da je njegova majka, Olimpijada Pupin, usnila san u kojem je Sv.Sava rekao da mora da pošalje sina u svet. Ona je tu viziju prenela i Pupinu, koji je duboko verovao da ga duh Svetoga Save prati i bdi nad svim njegovim iskušenjima i da on ne može da bude nezaštićen. Ohrabrena svetosavljem, Olimpijada Pupin savetuje sina na najlepši način:
,,Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa. Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.
Teslin otac, Milutin Tesla, bio je ugledni prota, veroučitelj i nacionalni radnik, takođe, kako Milovan Matić, najveći proučavalac Teslinog života i dela ističe, i deda po majci, Nikola Mandić, kao i njegov otac Toma Mandić, bili su sveštenici. Nesumnjivo je da su imali veliki uticaj na Nikolu Teslu, čiji biografi beleže da je detinjstvo proveo u porti i često pomagao ocu u vršenju službe. Ipak, najveći uticaj na Teslu imala je njegova majka Đuka Tesla, domaćica, koja je svog sina učila jevanđelju. Da se Tesla nikada nije odrekao pradedovske pravoslavne vere, kazuju nam mnogi podaci. Sam ističući da dar mentalne snage dolazi od Boga, napominje da ga je majka učila da svu istinu traži u Bibliji.

Iako su skoro čitav svoj životni vek proveli u inostanstvu, Pupin i Tesla su bili heroji koji su živeli za otadžbinu i nikada je nisu zaboravili. Mnogi autobiografski podaci iz njihovog života potvrđuju ljubav prema srpstvu i Srbiji. Predsednik obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin, Aleksandra Ninković Tašić, otkriva da Pupin u svojim izjavama ne govori samo o nauci, već na stranicama New York Times-ai Washington Post-agovori o najlepšim i najjačim tradicijama srpskog naroda.

Često i opširno se piše o Teslinim naučnim dostignućima, dok je, međutim, malo poznato da je Tesla bio pravi srpski patriota odgojen u svetosavskom duhu i kosovskim vrednostima. Tesla često govori o srpskim junačkim pesmama, koje je slušao od guslara koji su svraćali kod njegovog oca i ističe kako su mu zauvek ostale najdraže i kako u njima vidi vrhunac pesništva.To mu je toliko bilo važno da je pisao članke o kosovskom zavetu i srpskoj epskoj poeziji u tada najpoznatijem američkom magazinu Century. Evo jednog isečka iz članka o srpskoj poeziji i istoriji, koji je Tesla napisao u maju 1894. godine:,,Sve se zbilo na Kosovu polju kada je Miloš Obilić, najslavniji od srpskih junaka, poginuo, ubivši Sultana Murata II pošto ga je pronašao u centru svoje velike vojske. Da nije istorijska činjenica, mnogi bi bili skloni da tu epizodu svrstaju u mit koji se razvio u dodiru sa grčkim i rimskim izvorima. U Milošu, mi vidimo i Mucija [Gaj Mucije Scevola, rimski junak] i Leonidu [spartanskog kralja], pa i više od toga, zato što on ne gine lakom smrću na bojnom polju kao Grk, već svoje junačko delo plaća strašnim mučenjem i smrću. Ne treba se zato čuditi da narod, koji je sposoban da iznedri takve junake, ima poeziju u kojoj praovlađuju duh plemenitosti i viteštva. Čak i nepobedivi Marko Kraljević, kasnije oličenje srpskog junaštva, kad savladava Musu, muslimanskog poglavara, uzvikuje: Jao mene do Boga miloga, đe pogubih od sebe boljega!Obojica su u srcu nosili svoja rodna mesta, Tesla Smiljan, a Pupin Idvor. Sam Mihajlo je u svom imenu vrlo rano dodao – Idvorski.

Svestan odakle dolazi, Tesla ističe:,,Ja sam srećan što sam Srbin i tijem imenom ponosiću se do veka. Kolevka mojijeh dedova, kraljevina Srbija, prestonica Srbinova poziva me – to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svetu, u životu mome, neće biti draže od ovoga odlikovanja.

Isto tako, Pupin je celog svog života bio u živom kontaktu sa rodnim Idvorom i sa čitavom zemljom, koju je obilato darivao i postao pravi, istinski dobrotvor. Jačina njegove ljubavi nazire se, kako u njegovim delima, tako i u izjavama. Tokom Prvog svetskog rata, Pupin je bio spreman da sve što ima založi za Kraljevinu Srbiju. Kada je upozoren da će sigurno propasti, izgovorio je:,,Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja.

Kako Albert Ajnštaj ističe: ,,Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke. Upravo i začetak Tesline i Pupinove ljubavi prema nauci leži u radoznalosti i potrebi za otkrivanjem tajanstvenog. Mihajlo Pupin piše da ni on, ni njegov prijatelj Tesla ništa ne bi postigli da obojica nisu od malena bili zagledani u prostrano i večno zvezdano nebo. Ono im je pokazalo put ka veličanstvenim ostvarenjima. Takođe, Pupin ističe da prvi cilj nauke jeste da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode i da nam to pruža uvid u večitu istinu, a istina nas čini slobodnim.

U sopstvenoj sadašnjosti, marljivo su radili za budućnost i olakšali živote civilizaciji i upravo zahvaljujući svojim velikim doprinosima stekli su ogromni ugled u svetu. To govori i činjenica da, kada se govori o Teslinim naučnim dostignućima, često se čuje mišljenje da je on čovek koji je izumeo dvadeseti vek, zbog čega je prozvan Prometejem XX veka. Kako je bio pronalazač u oblasti elektrotehnike, radiotehnike i fizike, imao je više od 700 patenata i inovacija i, s obzirom na to, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Značaj njegove ličnosti glorifikuje i najvažnija nagrada u domenu električne energije koja se zove Nagrada Nikole Tesle.

S druge strane, Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog rada dao važne zaključke za polja telegrafije i telefonije, kao i za razvoj elektrotehnike, a najveću naučnu slavu dostigao je zbog pronalaska Pupinovih kalemova. Važno je napomenuti da je Pupin bio aktivni član NASE, a kakav ugled je stekao govori činjenica da mu se, pri odlasku u penziju, predsednik Amerike javnim pismom zahvaljuje za usluge koje je učinio kao član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku, 14. oktobra 1922. godine.

Naposletku, imajući u vidu veličinu naših naučnika, kako na etičkom, tako i na profesionalnom planu, dovoljno je jedino citirati svetle Njegoševe reči: ,,Blago tome ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi!