Методе учења српског језика у онлајн настави су разноврсне. Да бисмо боље разумели које методе су најпогодније за учење једног страног или завичајног језика, покушаћемо да представимо неке од најчешћих метода, односно приступа у настави страног језика.
Методе учења српског језика у онлајн настави
МОДЕЛ ГРАМАТИЧКОГ ПРЕВОЂЕЊА
Модел граматичког превођења (енг. Grammar-Translation Model) је традиционална метода учења језика, која се примењивала још од 19. века и била је актуелна до пре неколико деценија, а коришћена је најчешће приликом учења латинског, или старогрчког. Заснива се на учењу граматике кроз поређење два језика, тако што се, на пример, наведе иста реченица на изворном и циљном језику и онда се контрастирају разлике између њих. Нагласак је на читању и писању, а мање на комуникацији.
Пример: изворни језик енглески: I see an apple. 
циљни језик српски: Видим јабуку.
Поређење: За разлику од изворног језика, у циљном језику није експлициран субјекат у виду заменице, нема члана и објекат је у форми акузатива (морфолошки наставак на именици).
ДИРЕКТНА ИНСТРУКЦИЈА
Метода директне инструкције заправо нема никакве везе са граматичким приступом учењу, већ је потпуно супротна. Наиме, овај метод, настао почетком 20. века, заснива се усвајању језика кроз потпуно урањање у циљни језик, што подразумева да су и упутства на том језику, без употребе изворног језика. Подразумева учење најчешћих израза, као и честе вежбе понављања. Слушање и говор су најважнији део учења, а полази се од тога да се граматика посредно усваја.
Преко линка погледајте наш видео са свакодневним фразама на српском језику, које кроз понављање и креирање говорних ситуација можете научити са нама!
AУДИО-ЛИНГВАЛНИ МОДЕЛ
Педесетих година прошлог века јавља се аудио-лингвални модел, а заснива се на томе да је понављање најважније у учењу језика. То подразумева да ученик мора да слуша, понавља и памти дијалоге и краће реченице у циљном језику. На првом месту је тачност говора, нема упутстава за учење на изворном језику, а граматика није приоритет.
Напоменућемо да су у нашој настави српског језика као страног и као завичајног неизоставан део и вежбе слушања, при чему ученик често слуша дијалог или текст неког другог типа а потом одговара на питања у вези са текстом.
Предност наших часова је индивидуалност (један на један), па само наставниково излагање неког текста или дијалога на циљном језику, а учениково слушање представља идеалну прилику да ученик директно чује и слуша матерњег говорника и добије повратне информације. Чести су и задаци играња улога, при чему наставник и ученик заједно учествују у дијалогу.
Пример слушања дијалога и одговарања на постављена питања:
– Добар дан, могу ли да добијем Ивану?
– Ивана овде.
– Здраво, овде Маја. Како си?
– Добро сам. Хвала. А ти?
– Није лоше. Можемо ли да се видимо сутра?
– Сутра је петак. Нажалост, не могу. Идем код зубара.
– А у суботу?
– Нисам у Нишу у суботу и недељу. Идем на пут.
– Ја не могу у понедељак. Пре подне радим, а после подне имам госте.
– Ја сам слободна у уторак после два. Можемо ли да се видимо у уторак?
– Уторком и четвртком идем у школу. Учим француски.
– Онда у среду. Ја сам заузета до пет, али сам после слободна.
– У реду. Видимо се у среду.
– Где можемо да идемо? На пиће, или на вечеру…?
– Идемо на вечеру у ресторан ,,Бисер’’!
– Може!
– Видимо се тамо у пола девет.
– Важи. Видимо се.
Обележи Т за тачно, или Н за нетачно:
- На телефону разговарају две жене.
- Ивана у петак иде код фризера.
- Маја је слободна у понедељак цео дан.
- Ивана је слободна у уторак после подне.
- Маја два пута недељно има француски.
- Ивана је у среду слободна после пет.
ПОТПУНИ ФИЗИЧКИ ОДГОВОР
Метод потпуног физичког одговора (енг. Total Physical Response) заснива се на неуролошком истраживању које показује да постоји веза између физичког покрета и усвајања језика. Овај посве демонстративни метод најчешће се примењује у раду са децом, при чему наставник изговори неку инструкцију на циљном језику и затим то физички демонстрира, а ученик треба да понови радњу и исказ. У овом приступу нагласак је на усвајању вокабулара, а граматика се имплицитно учи.
Погледајте како наши најмлађи ученици усвајају језик и граде свој вокабулар на онлајн часовима српског језика, управо уз помоћ оваквих демонстративних метода!
КОМУНИКАТИВНИ МЕТОД
Међу новијим метода у учењу српског језика налази се комуникативни метод, настао 80-их година 20. века. Како и само име каже, подразумева се нагласак на усменој и писаној комуникацији, при чему се на часовима развијају комуникативне ситуације на циљаном језику.
Лекције се организују око неке тематске јединице, нпр. временских прилика, или дневних рутина, те су задаци ученика продуктивни и захтевају да сам или са партнером осмишљава говорни сценарио, усмено или писано. Није нагласак на граматизирању, већ је граматика имплицитно инкорпорирана кроз учење, а обавезно је активирати све четири језичке вештине: говор, читање, писање и разумевање.
Управо овај приступ се највише користи на нашим онлајн часовима српског језика и показује се као најпродуктивнији и најефикаснији. Наиме, наше су лекције осмишљене управо према тематским областима, попут хране, предмета у кући, свакодневних рутина, одласка у продавницу или на пијацу, посете лекару или некој знаменитости у Србији…
Тако, на пример, након обраде тематске јединице о сналажењу у простору и давању дирекција, учеников задатак може изгледати овако:
Дајте некоме упутство како да дође до:
1) биоскопа, а налази се испред хотела;
2) болнице, а налази се иза галерије;
3) музеја, а налази се у школи;
4) продавнице, а налази се између зоолошког врта и болнице.
РАЗЛИКЕ МЕЂУ ,,ЗАВИЧАЈЦИМА’’ И ,,СТРАНЦИМА’’
У поређењу ученика који српски уче као завичајни и ученика који га уче као страни у пракси је утврђено да показују различита језичка знања. Говорници завичајног језика често већ у самом почетку имају бољи изговор од говорника страног језика. Међутим, оба типа говорника често показују негативни трансфер када је у питању нпр. конгруирање у роду и сл. (Монтрул 2010: 16).
Говорници завичајних језика се боље показују у усменој језичкој продукцији, као и у слушању и разумевању, јер су они превасходно натуралистички усвајали језик и често су им слабе писане способности на завичајном језику. С друге стране, с обзиром на то да страни говорници други језик усвајају најчешће писмено и кроз формалне инструкције, они надмашују говорнике када се захтева граматичка и металингвистичка процена знања језика (Монтрул 2010: 17).
Знајући све ово, методе на нашим часовима су прилагођене и томе да ли је наш ученик ,,завичајац’’ или ,,странац’’, те се са странцима мало више ради на вежбању изговора тако што се раде говорне вежбе, које често подразумевају налажење еквивалентних фонема у неком од језика којим они већ владају.
С друге стране, са ученицима из дијаспоре се више ради на експлицитном усвајању граматике, јер они често већ поседују солидне комуникативне вештине.
Наравно, ни код једног типа ученика се не даје претерана предност једној методи, већ се наше подучавање заснива на прожимању и комплементарности метода, с прилагођавањем сваком нашем ученику.
Индивидуализација и различити приступи одликују наше часове српског језика!
Консултована литература:
https://books-library.net/files/books-library.online-01071354Gk7M2.pdf Приступљено 20. 5. 2021.
https://languagelearningathome.com/blog/2018/4/28/five-approaches-to-teaching-foreign-languages Приступљено 20. 5. 2021.
Silvina Montrul (2010). Current Issues in Heritage Language Acquisition. Annual Review of Applied Linguistics. 30: 3–23.
Аутор текста: Ана Крстић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!