Од изговора гласа ћ до разговора о ћевапчићима (Разноврсност тема на часовима српског језика)

Учење српског језика
24 апр 2020

Једна од основних карактеристика наставе српског језика као завичајног или страног јесте посебан приступ учењу језика који се ослања на теме из националне културе, историје, традиције. Језичка правила учимо спонтано говорећи о знаменитостима српске културе, традиционалним обичајима везаним за празнике, али и о бројним занимљивим актуелностима. Све то прожима и игра. На крају је важно да смо задовољни и да остварујемо заједничке циљеве.

Српска азбука садржи гласове који су тешки за изговор људима у дијаспори. Разликовање сугласника ч и ћ најчешће представља проблем. Кроз игру речима увидећемо да и то није баук. Брзо се учи, а трајно остаје у памћењу. Када једном савладамо, онда сваки „домачи“ постаје једноставан домаћи задатак.

Ч (Č) или  Ћ (Ć)

 

Историјска личност, велики јунак наше народне епике и легенда никада не умире! Марко Краљевић био је гост на једном часу и открио нам много интересантних доживљаја из свог живота, са мегдана и из тамнице. Он никада није сам ‒ иде уз буздован на свом коњу Шарцу. Једноставно, јунак који нуди бројне теме за разговор. Још када је ученик додатно заинтересован будући да је назван по овом јунаку, онда причи нема краја и лако увежбавамо важне језичке вештине.

Часови постају право уживање када се разговара о читању и књизи. Упоређујемо књижице и књижурине, а препричавамо и читалачка искуства. Уз то се упознајемо и са одломком приповетке Књига Ива Андрића. Шта нам то нуди библиотека, а шта ускраћује? Какве то књиге волимо да читамо и чему нас оне уче? Одговори су разноврсни, а добро расположење је загарантовано!

Учење је лакше кроз игру. На почетку или крају часа, после неке приче или лекције – увек је право време да се опустимо уз неку игру. Можемо тражити словне грешке у речима, избацивати уљеза, учествовати у квизу знања, играти На слово, на слово, решавати укрштенице, спојнице или асоцијације. Овим играма стиче се додатна мотивација за учење српског језика, али и утврђује стечено знање на интересантан начин.

Сви воле да решавају ребусе. Пужа и слово т на први поглед ништа не спаја, али само док не савладамо придеве. Познато је да је ова животиња веома спора, а решење ребуса отвара нам неисцрпну тему за причу и учење ‒ спорт. Ко су најуспешнији српски спортисти? Који је то најпопуларнији, а који најтрофејнији спорт у Србији? На примерима спортских извештаја богатимо речник, али и знања о врстама речи. Без тешкоћа уочавамо именице, заменице, а бројеви су неизоставни део оваквог текста. Важно је да на крају свако тријумфује!

Познавање језика показујемо и писањем, а да бисмо лепо писали, учимо основна правила. Како лакше запамтити писање великог слова, ако не причом о великим актуелним догађајима?! Још када се догоди највећи успех српске атлетике, онда у тексту о златном одличју Иване Шпановић лако уочавамо шта се све пише великим почетним словом. Тако стечено знање одмах се примењује.

На Светски дан шале право је време за смех и причу о комичним ситуацијама. Читамо различите вицеве и откривамо због чега су тако смешни. Упознајемо и ликове који су често присутни у њима, а посебно се издвајају Мујо и Хасо, Перица, плавуша. На основу више вицева уочавамо и особине људи који се најчешће појављују. Одлично расположење је све време присутно, а свакако и смех до суза.

Интересовање ученика често намеће и час упознавања са градом Нишом. Ниш је богат културно-историјским споменицима. На часу обилазимо читав град и разгледајући слике упознајемо његове знаменитости. Сазнајемо како је настала Ћеле-кула, зашто један споменик подсећа на три уздигнуте песнице и шта се налази у центру града. Пажњу наравно привлачи и Нишка тврђава на обали реке Нишаве. У мислима шетамо кејом, а накратко свратимо и до Казанџијског сокачета. Осећамо дух града Ниша! Разговор о овој теми подстиче ученика да проговори о свом родном граду и опише га на српском језику.

Српски народ воли да слави и радује се свим празницима. На часовима говоримо о лепим обичајима и песмама, који прате најрадосније празнике. Негујемо богату традицију, а тако успешно савладавамо бројне појаве у језику. Храна је тема којој нико не одолева. Шта је укусније: бурек, сарма, мусака, тулумбе или баклава? За све сладокусце спремљен је час о српским специјалитетима и богатим трпезама. Сазнајемо шта све нуде традиционални српски домаћини. Мало завиримо у пасуљ, замирише нам подварак, а ђувеч морамо обожавати. Брзо научимо и шта је све потребно за добре палачинке. Укратко, упознајемо српску кухињу и уз то још огладнимо. А ако нам се приједу ћевапчићи? Па… Морамо их прво добро изговорити.

Аутор: Ђорђе Шуњеварић, предавач Академске српске асоцијације

Више о Ђорђу: https://asasocijacija.com/team/djordje-sunjevaric/