Први кораци ка комуникацији на српском

Ученици из дијаспоре
03 дец 2020

Почетници и српски језик

 

Да ли се сећате својих почетака учења неког језика? Да ли су били испуњени осећањима узбуђења и ишчекивања, или пак страха и несигурности?

 

У мом досадашњем раду са полазницима курса српског језика као страног или завичајног, најчешће сам сарађивала са потпуним почетницима различитог узраста. Учење са њима ми је уједно и највећи изазов, али и највеће задовољство када приметим њихов напредак, тј. да већ могу да комуницирају на основном нивоу српског језика. Издвојићу двоје полазника који су кренули испочетка, а њихова разлика у годинама је чак више од педесет година!

 

Маја из Канаде и српски језик

 

Први ученик је Маја из Канаде, која има 20 година и којој је мајка Францускиња, а отац Србин. Маја живи и студира у Америци, а течно говори енглески и француски. Пре више од пет година је похађала кратак курс српског језика, али отад је готово све заборавила. Међутим, на нашим часовима Маја је показала изузетну заинтересованост за учење српског ,,од нуле”, била је врло одговорна и редовно је радила своје задатке.

Поступно усвајање основних тематских области попут упознавања, занимања, хране, дневних рутина, боја, одеће, делова тела…, уз комбинацију са граматиком, допринели су да је Маја већ на крају првог двадесетчетворочасовног курса могла да се споразумева на српском, а само је напредовала у другом курсу, који још увек траје.

Са Мајом је сада могуће причати на српском о томе како воли џез музику, може да опише свој викенд излет, шта воли да једе, да уме да плеше балет, уме да опише своју породицу и пријатеље… Радујем се тренутку када ће наши часови бити испуњени конверзацијом искључиво на српском, што је и те како остварљиво ако овако наставимо.

 

Мајк из Америке и српски језик

 

Други ученик кога издвајам је Мајк из Америке, који има 77 година, а чији су родитељи били српског порекла. Мајк никада није формално учио српски, нити је био у интензивном контакту са српским језиком током већег дела свог живота. Међутим, он се јасно сећа свог детињства и како су његови родитељи и баке и деке причали на свом матерњем језику, те и дан-данас памти неке речи које су му се урезале у сећање као помен на њих и на српску традицију и културу коју су одржавали у кући. Мајк је стога знао шта је слава, шта је нафора, шта се каже на почетку и крају молитве, али најбоље је упамтио разне обичаје у време празника.

На питање зашто је баш сада одлучио да учи српски, рекао је да то просто жели и да је то питање сувишно. И заиста је у праву, за учење језика својих предака никад није касно, а он је доказ да се може чак и врло лепо напредовати до тог нивоа да на часу можемо на српском попричати о времену, његовим дневним активностима. па и о његовој фарми и животињама које на њој чува! Мајк осећа јаку везу са својим коренима, а то потврђује и својим начином живота који подсећа на живот вредних сељака српских села, који цене физички рад и традиционалне патријархалне вредности.

Маја и Мајк су наизглед прилично различити ученици, јер их раздваја велик генерацијски јаз, што подразумева различита интересовања, као и темпо и начин учења, али оно што их повезује је кључно за њихову мотивацију, а то је искрено унутрашње осећање припадања својим српским коренима.

Аутор: Ана Крстић, предавач Академске српске асоцијације. Уколико желите да учите са нама пријавите путем линка. Први проби час је бесплатан.