Psihologija i umetnost

Estetiku zamišljamo kao učenje o estetskom ponašanju (Verhalten), tj. opštem stanju koje obuzima i prožima celog čoveka, i čija je polazna tačka i središte estetski utisak…
Estetiku treba smatrati psihologijom estetskog uživanja i umetničkog stvaralaštva.
Fehner je podelio estetiku na „estetiku odozdo“-eksperimentalna estetika,i „estetika odozgo“- koja je crpla svoje zakone i dokaze iz prirode duše i spekulativnih konstrukcija.
Mana „estetike odozdo“ je nemogućnost razdvajanja estetskog doživljaja od običnog, te i da estetski doživljaj nastaje kao zbir posebnih sitnih estetskih zadovoljstava.
Umetnost može da se posmatra kao ideologija. Citiramo Plehanova: „ Sve ideologije imaju jedan zajednički koren: psihologiju epohe“.Postavlja se pitanje „Zašto aristokratija nekog društva ima baš taj estetski doživljaj koji prožme jedan pravac u umetnosti?“ te otud ja mogu da se zapitam koliko umetnost odražava psihologiju pojedinca, a koliko je šablon?
Evo i odgovora:“Sve je u umetnosti samo umetnički postupak ,u stvari ,nema ničega osim ukupnosti postupaka
A kada postavimo pitanje šta je jepisac hteo da kaže , da li možemo govoriti o psihologiji umetnika ili ne možemo jer je umetnost šablon?…Umetničko delo ,kako kaže psihoanaliza , ako ga shvatamo uz pomoć teorije afekata, je san-fantazija na javi, neposredno sredstvo za ispunjenje želja iz detinjstva koje u stvarnom životu nisu življene i ostvarene.
Ono je medijum za katarzu, izaziva u konzumentu emociju bez čina. Pokreće niz telesnih reakcija, koje isprazne doživljeni afekt koji nastaje kroz konzumiranje dela.
Stvaranje umetnosti je svesna aktivnost, mada , koliko je mišljenju svojstveno pamćenje, toliko je emocijama svojstveno zaboravljanje te eto,i nesvesna je tvorevina.
Više o ovome potražite u knjizi:
Lav Vigotski, “Psihologija umetnosti“, Nolit, Beograd,( 1975).