RECI KAKO SE ZOVEŠ, DA VIDIM KO SI!

Učenici iz dijaspore
12 nov 2020

Lično ime je naš lični simbol, simbol našeg identiteta, ali i porekla, nacije, vere. U srpskoj, kao i u mnogim drugim svetskim kulturama, roditelji sa velikom pažnjom biraju ime novorođenom detetu jer veruju da će ime odrediti njegovu sudbinu u životu. Svi znamo onu latinsku izreku Nomen est omen (Ime je znak).

U našem su narodu kroz istoriju dodeljivana razna slovenska imena. Tako od slovenskih osnova strah, vuk, mio, drag, sloboda, duša imamo imena kao što su Strahinja, Vuk, Milan, Milutin, Mila, Dragana, Slobodan, Dušan itd. Pored slovenskih, u našem narodu nisu retka ni imena grčkog porekla, npr. Stefan („venacˮ), Filip („ljubitelj konjaˮ), Petar („kamen, stenaˮ), Jelena („sunčeva svetlostˮ), Sofija („mudrostˮ), Teodora („božji darˮ) i sl. Naš narod daje deci i imena latinskog porekla Marko („muževan; rođen u martuˮ), Pavle („maliˮ) ili Konstantin („postojanˮ), ali i ona hebrejskog porekla, Mihailo („sličan boguˮ), Tamara („palmaˮ), Lazar („pomaže bogˮ).

Naša učenica Isidora Pekez iz Kanade mnogo voli svoje ime. Kaže da su joj ga dali roditelji tako što su gledali u kalendar imena, pa im se činilo interesantnim. Isidora ima brata koji se zove Pavle, a to ime je dobio po dedi. Učenica kaže da su Srbi u Kanadi davali skoro isključivo svojoj deci srpske verzije imena, pa tako ima drugove i drugarice koji se zovu Natalija, Stefan, Bojan, Ivana, Irina, Katarina, Anja, Jovan itd. Kada smo je pitali da li bi, kada postane roditelj, dala svom detetu srpsko ili neko strano ime, ona je sa oduševljenjem odgovorila da obožava srpska imena i da bi svom detetu obavezno dala srpsko ime.

 

Autor teksta: Katarina Milenković