Родбински односи код Срба – ко је коме шта?

Култура и модерна средства комуникације
26 нов 2020

Српски народ је још од давнина придавао велики значај породици и родбинским односима. Ниједан важнији догађај у животу човека није могао проћи без позивања тетки, ујака, стричева, а поготово кумова, који се у традицији Срба дубоко поштују и са којима стварамо неку врсту „свете везеˮ. Претпостављамо да је из овог дубоког поштовања чланова породице и рођака и проистекао велики број назива за сваког рођака понаособ.

На ово размишљање инспирисали су ме часови које сам имала са двема ученицама, при чему је једна од њих из Америке, а друга из Канаде, са енглеског говорног подручја. Наиме, док смо училе називе чланова породица, ученице су се и раније сусреле са речима – мајка (мама), отац (тата), брат, сестра, баба, деда, тетка. „Проблемˮ је настао код термина – ујак, ујна; стриц, стрина; теча; брат/сестра од тетке. Сећам се коментара својих ученица: „Али, све су то рођаци! Зашто је битно нагласити ко је ко?ˮ Ако ово упоредимо са енглеским терминима, лако ћемо уочити колико је српски језик компликованији на овом пољу. У енглеском језику, осим речи којима се именују најближи чланови породице (mother, father, brother, sister, grandfather, grandmother), употребљавају се и термини uncle и aunt, или општије – cousin, за било ког рођака, без икакве даље дистинкције. Зашто је то тако? Могућа су два одговора. Пре свега, енглески језик далеко је простији и економичнији од српског, те претпостављамо да су и на овом пољу „штедели речиˮ. Други одговор вероватно лежи у традицији српског народа да се сваки члан породице и родбине изузетно поштује, о чему је већ било речи. Уколико поштујемо свог ујака, мајкиног брата, онда морамо поштовати и његову жену и звати је ујном. Исти случај имамо и са очевим братом, односно стрицем, и његовом женом – стрином. Уколико већ имамо рођеног брата или сестру, онда су нам остала браћа и сестре – браћа и сестре од тетке/стрица/ујака, и ту нема дилеме.

Овде треба поменути и кумство, као посебан однос који се изузетно негује и поштује у традицији Срба. Ко је кум? Рекли бисмо да је то особа са којом смо током живота створили изузетно пријатељство које у одређеном тренутку, током венчања или крштења, пожелимо да подигнемо на виши ниво. Кумство се наслеђује из генерације у генерацију, кумова породица поштује се као сопствена и кумови су увек део неког значајнијег догађаја у животу једне породице. Како и сама имам изузетан однос са својом кумом, увек сам имала потешкоћа да објасним странцима шта је она мени. Када кажем „She is my best friendˮ, ово „best friendˮ ми никадa није звучало као одговарајући термин јер кума то није, кума је ипак НЕШТО ВИШЕ. Претпостављам да је такав случај и код осталих Срба који негују посебан однос са кумовима. И заиста, како странцима објаснити ко је кум?

Српски језик отишао је и даље у именовању рођака, те тако имамо шурака, шурњају, заову, и слично. Међутим, довољно је поменути само оне најближе рођаке и видети колико је српски језик богат у том погледу и колико понекад може бити тешко објаснити другима због чега је то тако. Чак и када бисмо успели да објаснимо, питање је да ли бисмо успели да пренесемо ту емоцију која је у нама још од најстаријих времена. Рекли бисмо да је то ипак само „српска стварˮ.

Кључне речи: српски језик, енглески језик, српска традиција, српска култура

Аутор: Ђурђина Ћирковић, предавач Академске српске асоцијације

Више о Ђурђини: https://asasocijacija.com/team/djurdjina-cirkovic/