Српски нобеловац – Иво Андрић

На данашњи дан, 5. децембра 1961. године, српска литература је заједно са репрезентативном  личношћу српског језика и друштва – Ивом Андрићем достигла свој зенит. Андрић је постао први, и за сада једини, добитник Нобелове награде за књижевност на нашим просторима. Неколико дана након тога писац је кренуо из Београда за Штокхолм да преузме награду. Нобелову награду за књижевност добио је за епску снагу којом су обликована његова дела, а која је нарочито изражена у роману На Дрини ћуприја.

 

 

На раскошној  штокхолмској сцени 10. децембра, испред дипломатских представника шведске владе, Андрићу је уручена Нобелова награда за књижевност. Тиме је Иво Андрић  ушао у скандинавску књижевност.

Др Естерлинг представио је Андрића овим речима: „Андрић носи у себи много нежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла. Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива. Он отвара једну досад непознату страницу светске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена”.

Иво Андрић, родом из Травника, поред писца и аутора многих значајних литерарних дела, вршио је и дипломатску службу као југословенски амбасадор у Берлину. Обављао је истакнуте послове, био је министар послова и први представник Савеза књижевне Југославије. Човек, пореклом из босанске средине, остао је да живи међу нама и дан – данас, као мудар и скроман човек, овенчан славом великог ствараоца и донатора српској и светској књижевности.

 

Бранка Спасојевић