Srpski nobelovac – Ivo Andrić

Na današnji dan, 5. decembra 1961. godine, srpska literatura je zajedno sa reprezentativnom  ličnošću srpskog jezika i društva – Ivom Andrićem dostigla svoj zenit. Andrić je postao prvi, i za sada jedini, dobitnik Nobelove nagrade za književnost na našim prostorima. Nekoliko dana nakon toga pisac je krenuo iz Beograda za Štokholm da preuzme nagradu. Nobelovu nagradu za književnost dobio je za epsku snagu kojom su oblikovana njegova dela, a koja je naročito izražena u romanu Na Drini ćuprija.

 

 

Na raskošnoj  štokholmskoj sceni 10. decembra, ispred diplomatskih predstavnika švedske vlade, Andriću je uručena Nobelova nagrada za književnost. Time je Ivo Andrić  ušao u skandinavsku književnost.

Dr Esterling predstavio je Andrića ovim rečima: „Andrić nosi u sebi mnogo nežnosti za ljude, ali ne uzmiče pred strahotama, niti pred nasiljem, koje u njegovim očima potvrđuje stvarnost zla. On je pisac koji je majstor jednog sasvim ličnog, originalnog kruga motiva. On otvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena”.

Ivo Andrić, rodom iz Travnika, pored pisca i autora mnogih značajnih literarnih dela, vršio je i diplomatsku službu kao jugoslovenski ambasador u Berlinu. Obavljao je istaknute poslove, bio je ministar poslova i prvi predstavnik Saveza književne Jugoslavije. Čovek, poreklom iz bosanske sredine, ostao je da živi među nama i dan – danas, kao mudar i skroman čovek, ovenčan slavom velikog stvaraoca i donatora srpskoj i svetskoj književnosti.

 

Branka Spasojević