Учићу и своју децу српском језику!

Ученици из дијаспоре
13 мај 2020

Процес учења путем Скајпа обогаћен је сарадништвом, поверењем и међусобним поштовањем ученика и предавача. Они се на часовима упознају и једни од других сазнају много тога о начину живота и о окружењу у коме живе . О свему се лако договарају, испуњавају жеље, деле успехе, поверавају тајне… Настаје једно пријатељство.

Прво искуство у онлајн настави остварио сам са учеником из Лондона. Зове се Марко и рођен је 2004. године. Иако рођен у дијаспори, корени га вежу за Србију, земљу одакле потиче његова мама Драгана. Без обзира на околности у којима он живи и одраста, мама му увек прича о својој отаџбини и учи га српском језику. На рођењу му је дала име Марко, инспирисана великим јунаком наше народне епике. Говорила му је да је име добио по Марку Краљевићу и често је слушао о значају и моћи овог јунака.

У Марковој породици се поштују српски обичаји, обележавају православни празници, а на зиду у њиховом дому виси икона Светог Николе, кога прослављају као крсну славу. Марко има старију сестру Милицу и они се увек радују свим празницима, уживају у српској храни, а воле и када на распусту са мамом посете баку у Београду. У Србији имају и пријатеље својих година, тако да им сваки долазак представља незаборавни доживљај. Драгана је увек настојала да јој деца уче српски колико год је могуће, али свесна је и чињенице да одрастају у изолованој средини са ограниченим бројем говорника.

Марко је своју велику жељу за усавршавањем српског језика показивао од самог почетка курса. Са радошћу ми је одмах одговорио на поруку и зажелео да што пре имамо први час. Поседовао је одлично предзнање јер се и раније трудио да научи српски језик. На часовима је био заинтересован за све теме које су обрађиване, лепо смо сарађивали, па је брзо усвојио нова језичка знања. Стално је показивао креативност, како у писању тако и у разговору на часу. Марко је уживао читајући песме и одломке прича српске књижевности, певао је уз српску химну, а инспирисано коментарисао спортске теме дивећи се Новаку Ђоковићу. Атмосфера је била веома пријатна и опуштена уз обострано радовање сваком новом сусрету. Његови резултати рада на курсу, у школи и другим активностима показују да је веома вредан и посвећен свему. Својим трудом достигао је завидан ниво познавања српског језика. Након успешног завршетка курса остали смо у контакту. Марко увек истиче како му недостају наши часови и да га за период учења српског путем Скајпа вежу лепе успомене. Памтићу његов замишљени дијалог са Марком Краљевићем, детаљан опис ритуала за Бадњи дан, навијачки дух и велику љубав према Црвеној звезди, његово Хвала пуно! након сваког завршеног часа…

Мама Драгана и сада машта о повратку у Србију са својом породицом. Марко и Милица одрастају – на прагу су факултета тамо у Лондону. Нисам заборавио да ми је Марко једном рекао да му је један од мотива за усавршавање српског језика и будућа могућност да своју децу учи српском језику. Једно је сигурно: српски језик и српска традиција ће се у овој породици још дуго неговати.

 

Аутор: Ђорђе Шуњеварић, предавач Академске српске асоцијације

Више о Ђорђу: https://asasocijacija.com/team/djordje-sunjevaric/