Усвајање африката српског језика код деце и одраслих у дијаспори

Начини учења српског језика
30 апр 2020

Процес усвајања језика свакако је занимљив, имајући у виду најпре чињеницу с којом лакоћом деца усвоје свој матерњи језик, без посебног учења и напора. Језик се усваја поступно, почевши од усвајања гласовног система, па све до комплексних синтаксичких структура. Усвајање је могуће постићи само уколико се окружите изворним говорницима у одређеном временском периоду. За разлику од усвајања, учење представља вештачко креирање средине у којој се тај језик користи.

Учење српског као завичајног језика деце и одраслих у дијаспори остварује се у специфичним околностима. Деци и одраслима у дијаспори српски језик представља завичајни језик јер су имали прилике да током свог одрастања слушају језик преко директног контакта са својим родитељима и рођацима. На основу тога фонолошки систем српског језика није стран нашим људима у дијаспори.

Африкате у српском језику

Африкате или сливени сугласници у свом саставу имају елементе преградног и струјног сугласника. То су:

  1. Сливени безвучни сугласници: Ц, Ч, Ћ;
  2. Сливени звучни сугласници: Џ, Ђ.

Африката Ц је глас који је начињен од два елемента [т] и [с]. У гласовном систему српског језика африката Ц нема свој звучни парњак. Сугласник Ч сливен је од елемената [т] и [ш]. Приликом изговарања гласа Ч врх језика додирује алвеоле, док приликом изговарања гласа Ћ предњи део језика додирује алвеоле и предње непце. По акустичном утиску Ч је “тврђе”, а Ћ је “мекше”. Сугласник Џ је глас који је настао од елеманта [д] и [ж]. У овом случају приликом изговора Џ је “тврђе”, а Ђ је “мекше”.

Усвајање африката српског језика

Приликом учења и усвајања африката у српском језику јављају се потешкоће, како за изворне говорнике, тако и за говорнике којима српски језик није матерњи.

Разликовање сугласника Ч од Ћ већини говорника задаје тешкоће. И поред тежине њиховог изговора потребно је јасно разликовати ова два гласа. Мешањем ове две африкате лексеме у српском језику могу да промене своје примарно значење. Иван Клајн и Предраг Пипер у Нормативној граматици српског језика наводе примере у којима мешање африката доводи до промене значења одређених лексема: спавачица “жена која спава” – спаваћица “спаваћа кошуља”. Иста ситуација јавља се и код сугласника Џ и Ђ: џак “врећа” – ђак “ученик”.

Најбољи начин за усвајање африката српског језика код деце и одраслих у дијаспори је изговарањем брзалица:

  • Џаба Ћира чисти ципеле ђацима.
  • Каменчићем чеш ме, каманчићем ћу те.
  • Чоканчићем чеш ме, чоканчићем ћу те.
  • Разрасте ли се орашчић у вршчић.
  • Чалабрчак док не дође ручак.
  • Четири чавчића на чунчићу цичући цијучу.
  • Чича чворак чува чету чавки, чик чворче чвркни чавки чвор.
  • Цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче.
  • Цврчи, цврчи цврчак,
  • трчи, трчи трчак,
  • трчи, трчи трк!
  • Трчак трком трчи,
  • Црни цврчак цврчи.

 

Аутори: Бранка Спасојевић и Ивана Симић, предавач Академске српске асоцијације

Више о Ивани: https://asasocijacija.com/team/ivana-simic/

Више о Бранки: https://asasocijacija.com/team/branka-spasojevic/