Srpski narod voli slavlja i praznike. Upoznajemo se sa različitim povodima za proslave. Navodimo najznačajnije praznike u Srba i običaje koji su za njih vezani od davnina.
BOŽIĆ
Božić proslavlja rođenje Isusa Hrista, a obeležava se 7. januara svake godine. Dan pre Božiča je Badnji dan, kada se u kuću donosi badnjak (hrastovo drvo). Veče pred Božić naloži se vatra i pali badnjak. Na božićno jutro položajnik (čovek koji prvi dođe u kuću na Božić) izjavljuje želje porodici za uspeh i sreću u narednoj godini i dobija poklon. Na ovaj praznik ljudi se pozdravljaju rečima: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
O Božiću se pevaju mnoge pesme.
USKRS
Uskrs proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje, a obeležava se u proleće (najčešće jedne nedelje u aprilu). Pre Uskrsa je Veliki petak (dan smrti Isusa Hrista). Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, a u nedelju, na Uskrs jaja se razbijaju, jedu i poklanjaju. Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća i ono čuva porodicu i donosi joj sreću čitave godine. Ovaj praznik čestita se rečima: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
Uskrsu se ljudi raduju u pesmama.
SLAVA
Slava je stari praznik koji praznuju samo Srbi. Vezuje se za porodicu. Svetac koga slavi jedna porodica smatra se zaštitnikom te porodice. Slava se ne menja, već se prenosi sa oca na sina, pa na unuka... Kada se proslavlja ovaj praznik, priprema se slavski kolač, pravi se žito, pali sveća. Najvažniji običaj jeste lomljenje kolača koji se preliva crvenim vinom. U kuću dolaze gosti, služe se žitom i govore lepe želje porodici uz čestitku Srećna slava!
Sveci koji se najviše slave su Sveti Nikola, Sveti Đorđe, Sveti Jovan, Sveti Stefan i dr.
Nakon razgovora o praznicima, utvrđujemo znanja o vrstama reči.
Usvajanje sistema ličnih zamenica:
JA MI
TI VI
ON/ONA/ONO ONI/ONE/ONA
Zamenice za treće lice razlikuju muški, ženski i srednji rod i u jednini i u množini.
No Comments