Међуљудски односи и шта из њих можемо да научимо. – Једино шта из овога живота носимо у вечни живот, то су односи које смо успоставили једни са другима.
Због проблема у међуљудским односима све је већи број оних који траже психолошку подршку или помоћ стручних лица. Најчешће су то проблеми у партнерским, породичним, односима на послу, школи итд.
Љубав и праштање
Од свих односа које имамо, најважнији је однос према Богу и према себи. То су кључни односи из којих произилазе и сви други. Затим долази однос према ближњима и свету који нас окружује. Суштина њих је љубав. Бог је љубав и из љубави је створио и одржава овај свет у постојању. Зато основа свих односа треба да буде љубав. То је оно што је Христос проповедао и показивао, праштање и љубав. ,,Ако будете имали љубави међу собом, тако ће познати да сте моји ученици“. И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим. Оче, опрости им, јер не знају шта раде…
преузето са http://skr.rs/zXxq
Где настаје проблем у односима? Тамо где недостаје љубави или где се љубав показује на супротан начин од онога како ми очекујемо и желимо. Шта ми подразумевамо под појмом љубави? Углавном већина под љубављу подразумева нежност, благост, саосећање, помоћ, пожртвованост, несебичност, дарежљивост, заштиту… Од других очекујемо да се овако понашају и односе према нама и то тумачимо као показивање љубави. Међутим, колико се често запитамо, да ли се и ми увек овако односимо према другима? Одговор је: не баш увек.
Ми бирамо
Ако имамо слободну вољу да бирамо измећу тога да волимо или мрзимо, зашто увек не бирамо љубав? Ако можемо да бирамо да чинимо добро, зашто га не чинимо? Најчешћи одговор је: зато што се други нису или се не односе према нама онако како бисмо ми желели, са љубављу и добротом.
Засигурно ми не можемо да утичемо на то како ће се други људи односити према нама, али можемо да утичемо на то како ћемо ми реаговати на туђе понашање.
Други људи су само наша огледала
Ако сагледате реално, видећете да смо ми ти који туђим речима и делима дајемо значај. Да ли ће нас нечија реч повредити зависи колики смо јој значај дали. Из тога се може закључити да нас нико не може увредити, ако му то не дозволимо, нити ко може у нама пробудити оно што у нама већ не постоји. Многи духовни учитељи говоре о томе да су други људи само наша огледала, да они својим поступцима и понашањем само одражавају оно што у нама постоји. Не може неко у мени пробудити гнев, страх, мржњу, ако тога нема у мени. Са друге стране исто тако не може неко у мени пробудити саосећање или љубав, ако их ја немам у себи.
преузето са http://skr.rs/zXxA
Улога других људи, најчешће несвесна је да нам покажу шта у нама има или каквог смо квалитета, да бисмо то освестили и порадили на себи када је у питању нешто што нам смета. Није циљ другога да нас повреди, већ је то само груб начин да нам покаже шта у нама постоји чега би требали да се ослободимо.
Зашто на груб начин? Зато што на фине и суптилне знаке нисмо реаговали. Игнорисали смо их, сакрили или потиснули од себе или дубоко у себе. Недостатак жеље да прихватимо и своју тамну страну, да је освестимо и да се суочимо са њом, привлачи спољашње утицаје који ће их освестити. Ми смо овде на земљи да научимо нешто о животу, себи и Богу. Познање добра и зла или упознавање добра и зла је наша ,,карма“, коју морамо проћи у овоземаљском животу, а свесно бирање добра је наш задатак. Да ли ћемо свесно одабрати љубав и доброту као смисао и циљ нашег живота, зависи искључиво од нас, а од тог избора зависи читав наш живот, садашњи и будући. Нека би Господ дао да се увек умемо определити за љубав и доброту, јер само такав живот је вредан живљења.
Аутор текста “Међуљудски односи и шта из њих можемо да научимо” је Ненад Јовановић, ПЕАТ процесор Академске српске асоцијације.