Слава – српска традиоционална прослава

Крсна слава код Срба
20 дец 2022

Слава – српска традиоционална прослава – Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божанство. Мудри Свети Сава многобожачке идоле заменио је великим светитељима Цркве Христове, који су постали заштитници српских домова, породица, села и градова, манастира. Тако је настала крсна слава.

Слава, традиционална прослава

Црква је саветовала породицама које светитеље да узимају за своју крсну славу. Бирали су велике светитеље који се славе у јесен, зиму и пролеће, када је мање радова у њиви, пошто су Срби били народ који се бавио земљорадњом и сточарством. Неке породице су бирале дан када ће се крстити и светитеља који се тога дана слави узимале су за своју крсну славу.

Слава се сачувала до данас као највећа светиња нашег народа. Србин је славио славу и у најбољим и у најгорим временима. Крсна слава је сачувала православну веру и традицију у нашем народу све до данас.

слава, славска свећа

Када један дом, једна породица, почиње да слави крсну славу? Слава се преносила и настављала са оца на сина тако да се данас може закључити да породице које исту славу славе имају исто презиме и истог претка. Али су те породице кроз историју постале непознате и далеке.

Припреме за славу

Неколико дана пре славе у дому почињу припреме како би се слава дочекала свечано и лепо. Домаћица чисти и сређује кућу. Укућанима, посебно деци, купују нешто ново од одела да обуку на дан славе. У кући је свечана атмосфера, ведро расположење и радост јер долази слава.

слава, српска прослава, гости

Свећење водице Пред славу свештеник освећује водицу у домовима који славе. За освећење водице домаћица припреми следеће: једну посуду (чинију) са водом, букет босиљка, мању свећу, кадионицу са жаром или брикетом, тамјан и списак укућана у кући. Све то стави на сто у соби где је славска икона. Свештеник освети водицу, а сви укућани мало попију од ове водице, а од остатка домаћица меси славски колач.

Зашто се освећује водица у домовима за славу и Васкрс? Зато што на тај начин благослов Божији и Свети Дух улазе у тај дом и укућане и он им даје благослов и снагу.

Позивање на славу У неким нашим крајевима гости се на посебан начин позивају на славу. Домаћин или неко од млађих оде у кућу онога кога жели позвати и уз разговор позове пријатеља на славу. У неким крајевима домаћини шаљу мањи хлеб и тако зову госте на славу. Неки кажу: „на славу се не зове“. Све је исправно, али данас најчешће домаћин телефоном зове госте на славу.

Славски колач

Један дан пре славе домаћица меси славски колач. Колач украшава разним украсима од теста. Тај колач представља Христа јер је он хлеб живота, а вино представља крв која је текла из Христових рана. После сечења колача, колач се исече на кришке као хлеб. Укућани узимају и једу део колача, а остатак постављају на сто.

слава, славски колач

традиционална српска прослава

 

 

 

 

 

Славска свећа

Домаћин купује већу свећу за славу и украшава је. Свећу пали на дан славе, прекрсти се, помоли се Богу, љуби свећу. Свећа и њена светлост представљају светлост науке Христове. Свећа гори целог дана на дан славе, а када изгори скоро до краја, домаћин је полије вином. Вино полако угаси свећу. Свећу чувају до следеће године на неком месту у кући.

Славско жито

Пре славе домаћица припрема славско жито. Када скува жито, стави га у неку плитку чинију или тацну и лепо обликује, а онда поспе шећер у праху или млевене орахе. После сечења славског колача и жито преливају црним вином.

Служење житом. После сечења колача домаћин и укућани пробају жито. Онда пробају сви гости. Жито служи домаћица или ако има девојка у кући, ћерка или унука, а може и нека девојка или млађа жена од пријатеља или комшија. Жито се служи на следећи начин: Домаћица принесе жито, гост устане, прекрсти се, окрене се домаћину и домаћици и честита славу и узима жито. После послужења опет се прекрсти и поново седне. Житом се прво служе старији па млађи. Послужавник са житом стоји поред славске свеће док траје слава. Познато је да деца воле славско жито због његовог лепог укуса.

слава, славско жито

 

Аутор текста “Слава – традиоционална српска прослава” је Катарина Миленковић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!