МЕТОДИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ КАО ЗАВИЧАЈНОГ ЈЕЗИКА
Уџбеник под називом Методика наставе српског као завичајног језика настао је као порука ауторовог настојања да се укаже на потребе савременог и целовитог наставног (васпитно-образовног) процеса кроз иновативну наставну технологију која се састоји у примени нових облика, средстава и метода рада. Циљ је да се ученику, који стицајем околности живи у иностранству, укаже на специфичности матерњег језика којим се исписује традиција, менталитет и идентитет народа коме припада. На тај начин промениће се његов положај у настави, као и положај наставника као организатора наставе и осталих креативних активности на језику који се чује у породици или уском окружењу. Из тих разлога проф. др Марина Јањић конципира уџбеник који ће допринети лакшем учењу матерњег језика у дијаспори како би се понуђеним уметничким и наставним садржајима личност ученика српске националности препознала међу различитим културама и језицима.
Уџбеник се састоји из седам целина које потврђују идеју да је циљ образовања и васпитања изграђивање целовите личности која ће својим знањем богатити себе, разумети потребе других, поштовати другачије структуре личности, уочавати лепоте изабраних књижевноуметничких текстова чему доприноси слобода аутора и издавача уџбеника, уз поштовање циљева и задатака наставног програма одобреног за рад у иностранству.
Прва целина Увод указује на потребу савременог приступа настави српског језика у иностранству и увод аутора у досадашње стање ове врсте наставе.
Друга тематска целина односи се на карактеристике завичајне педагогије како би се дао одговор на питање коме је завичајна настава српског језика намењена и како јој треба прићи. Аутор инсистира на савременом приступу уз коришћење текстовних и других средстава, медија и акустично-визуелних ефеката.
У оквиру треће целине Настава српског језика у иностранству кроз пет сегмената прецизирају се програмски садржаји ове наставе, циљеви и задаци за млађи, средњи и старији школски узраст. Да би ова настава била успешна од велике су важности активности Министарства просвете Републике Србије, партиципација родитеља, савремена едукација наставника, учење на даљину итд.
Значај и функцију савремене наставне технологије и информационих система извођењем наставе онлајн путем скајпа у виртуелним учионицама и организација те врсте наставе, аутор образлаже у четвртој тематској целини. Ова целина заузима централно место јер истиче посебност организације ове врсте наставе, планирање активности, структуру наставних часова, карактеристике уџбеника, сарадњу са родитељима, рад у комбинованој узрасној групи, о коме говори последњи пасус Закључка овог уџбеника.
Пета целина под називом Букварска настава указује на методе рада са ученицима у циљу упознавања са посебностима српске азбуке, изговором гласова, писањем и учењем читања. Овај сегмент рада са децом која су одвојена од центра матерњег језика треба да представља основу за надоградњу садржаја који су дефинисани програмом овога предмета. Аутор указује на потребу добре едукације наставника који ће ову наставу успешно изводити, и реципијената да знање о основама језика функционално усмено и писмено користе. Указано је на структуру букварске наставе кроз предбукварски, букварски и послебукварски период. Рецепција ових садржаја је неопходна у савлађивању интегративних сегмената других предмета. Дати су примери реализације часова групног и комплексног поступка обраде слова.
Закључак у уџбенику представља интегрални део укупног текста кроз синтезу истражених могућности реализације наставе српског језика у дијаспори. Као додатак дате су практичне припреме за часове наставе српског језика. Аутор је при конципирању припрема за реализацију часова испољио креативност и примереност у избору поступака и метода рада.
(Из рецензије)