Тумачење времена
Примитивни човек није у потпуности схватао и није могао рационално да објасни многе појаве које су се јављале у природи, тако да је многе природне феномене приписивао некој вишој, њему непознатој сили.
Људи су се трудили да умилостиве ту силу, да је одобровоље, приносећи јој жртве и изводећи различите обреде, како би им време било боље и како би им повољни животни услови омогућили или олакшали живот. Веровали су да су за неку природну казну сами криви, а да за нормалне временске услове треба да моле и да захвале силама којима нису могли да господаре.
Предвиђање временских феномена одржало се током времена до данас. Оно је долазило из уверења да се неким магијским поступком могло утицати да непожељно време постане пожељно.
У ишчекивању пролећа
Пролеће је на прагу, а када ће га “прескочити” и олакшати нам живот, заправо, зависи од једне ћудљиве старице – Баба Марте. У јужним деловима Србије; неким деловима Македоније, па чак и Грчке, задржало се старо веровање, у овом тренутку, најприсутније у Бугарској о томе да променљиво време у марту зависи од Мартиног расположења.
фотографија преузета са: pokazivac.com
Баба Марта као празник
Баба Марта је бугарски традиционални празник који се слави првог марта. Верује се да је овај дан победа над злим духовима и победа пролећа. На овај дан људи размењују мартенице – црвено-беле вунене наруквице као симбол здравља снаге и среће. Поред наруквица то могу бити и вунене луткице, Пижо и Пенда. Пижо је мушка, бела лутка, Пенда, женска и црвена. Мартенице могу имати различита значења. Једно од њих је да, симболично, бела боја представља снег, а црвена Сунце које га топи. Обичај је да се мартенице носе у току овог месеца до цветања дрвећа. А затим се окачео грану као поклон баба Марти, не би ли се баба одобровољила и донела нам лепо време.
Коледарска маска;фотографија преузета са: nationalgeoographic.rs
Како је настала легенда?
Легенда каже да јој је римски краљ Помпилије одузео место првог месеца и календару и да се она због тога наљутила. Од тада, често показује особине Марса, по коме је и добила име. Ратоборна је и бесна. С друге стране, кад се пробуди добро расположена, ми на поклон добијамо сунчане и топле мартовске дане.
Тумачења је много у вези са ћудљивом баком. Мени се, ипак, највише допада оно у којем се приповеда о љубавној причи. Некада давно, Сечко ( фебруар) заљубио се у ову даму, па јој је у знак те љубави послао своје најлепше пахуље, да јој окити дом и њу саму. Шта се ту даље дешавало, не знамо, али ако снег у марту јесте показатељ велике љубави, нека га онда. И кад год у овом месецу угледате да снежи, не љутите се. Мислите на љубав коју носи са собом. Важно је да су нам срца топла.
Аутор текста „Ко је то Баба Марта?“ је Марија Николић, предавач српског језика Академске српске асоцијације на припремној настави за полагање завршног испита из српског језика и књижевности.
Пријавите се и учите са нама. Видимо се!