Онлајн курс српског као страног или завичајног језика

Начини учења српског језика
10 мар 2021

 

Онлајн курс српског као страног или завичајног језика представља учење на даљину, при чему се подразумева употреба савремене технологије. Оваква настава је економична – штеди време и новац, а ученик може да приступи компјутеру са било ког места и у било које време. Овај вид наставе може бити допуна класичној настави уживо, или примаран вид учења (Крајишник, Ломпар,  2012: 167).

Савремени начин живота, подразумева коришћење технологије. Једним кликом смо удаљени од Америке, Аустралије, Норвешке или Африке. Никада није било лакше повезати се и поделити знање са неким. Онлајн курс српског као завичајног, окупља различите генерације ученика, а оно што је свима њима заједничко је да носе српско порекло. Број српских исељеника готово да је једнак броју Срба који живе у матици (око 6 милиона) (Јањић, 2020: 7). Дакле, мотивација полазника овог курса је пре свега – емоционалног карактера. Полазници овог курса уче српски језик из родољубивих побуда, сматрајући Србију земљом свога порекла. Онлајн настава је најекономичнији и најефикаснији начин предавања српског језика. Користећи савремену технологију, наставници подучавају децу у њиховим властитим домовима креирајући виртуелну учионицу прилагођену сваком појединцу (Јањић, 2020: 11).

Насупрот њему онлајн курс српског као страног језика окупља стране држављане других националности. Полазници овог курса мотивисани су властитим (политичким, културолошким или личним) интересима. Методика наставе српског као страног језика обухвата наставно подручје српског језика, без књижевности. Мотивација полазника овог курса је прагматичног карактера (Јањић, 2020: 10).

Принцип завичајности

Ако говоримо о “принципу завичајности” морамо приметити комплексност овог појма, Он пре свега подразумева очување и афирмацију локалних и регионалних карактеристика језика и књижевности.  Ако говоримо о ангажовању овог принципа у настави матерњег језика (у глотодидактичкој теорији – начело завичајности), он би подразумевао истицање ареалне лингвистике (дијалектологије), затим дела изворне народне књижевности и локалних писаца одеђеног краја (Јањић, 2020: 31).

Ипак, када говоримо о принципу завичајности у општем смислу, у условима српске дијаспоре, овај принцип подразумева свеобухватност националних и државних обележја (језик, писмо, застава, грб и химна), уметничких националних стваралаштва, традицију и обичаје, завичајну географију и историју и шири културни контекст (Јањић, 2020: 31).

Завичајна настава заснована је на изабраној тематици наставних садржаја усмерених према завичајним националним вредностима, а то су:

  • завичајна историја (културна историја Срба),

  • завичајна географија (природне лепоте Србије и њене туристичке дестинације),

  • православље (духовне реликвије и споменици српске духовне културе),

  • фолклор (српска традиција и обичаји, народна ношња, коло),

  • српска уметност (књижевност, филм, театар, музика) и научна достигнућа,

  • знамените личности: плејада националних бардова који облежавају културну историју Срба, па и целога света (Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Јосиф Панчић, Кнез Лазар и Царица Милица, Карађорђе, Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић…). (Јањић, 2020: 35).

Онлајн курс српског као страног или завичајног језика – садржај и исходи

Која знања полазник курса на почетном нивоу српског као страног или завичајног може да савлада?

Весна Р. Крајишник и Весна Ломпар у свом раду “Концепција онлајн курса српског као страног језика”, говоре о постигнућима које прописује Европски језички портфолио. Дакле полазник наком завршеног почетног нивоа стиче језичке компетенције читања, говорења и разумевања за ниво А1, што значи да:

  • може да прочита и разуме веома једноставне текстове и описе, кратка и једноставна упутства, позната имена, речи, основне фразе;
  • може да напише изоловане речи и кратке основне реченице, бројеве и датуме, властито име, националност, адресу и друге личне детаље, кратке и једноставне реченице, са везницима и , а, али, или;
  • може да се упусти у једноставан разговор о себи, људима које зна и стварима око себе, да поставља једноставна питања о блиским темама или тренутним потребама и да одговара на слична питања, да се служи једноставним реченицама да би описао људе које зна или место где живи (Европски језички портфолио, 2003: 20). (Крајишник, Ломпар, 2012: 168).

Разлика између курсева српског као страног и српског као завичајног језика

Раније смо поменули да полазнике ова два курса одваја пре свега мотивација. Мотивација првих је прагматичка, рационална, тежња полазника јесте да задовоље неки свој интерес (посао, разговор са пријатељима…).

Мотивација других је пре свега емоционалног карактера, полазници овог курса теже упознавању културолошких садржаја, занимају их обичаји, традиција, а језик је тај кроз који се осликава богатсво једног народа.

Да закључимо, основна разлика била би у лингвометодичким предлошцима, односно у текстовима које користимо. На курсу српског језика као завичајног користићемо текстове који садрже важну личност из историје или културе српског народа, јер је у бити овог курса освешћивање индентитета полазника. На курсу српског као страног једини фокус је на језику, на усвајању језика и писма, као и на оспособљавању полазника да се служи српским језиком.

Дакле, професори кроз А1 ниво онлајн курса – српски као завичајни језик  имају задатак да полазника оспособе да комуницира на српском али и да зна основне елементе српске културне баштине, а кроз ниво А1 курса српског као страног само да оспособе јединку да говори , разуме, чита и пише српски језик.

Методика наставе српског као завичајног језика, онлајн српског као страног, Академска српска асоцијација

пасош, онлајн курс српског као страног, Академска српска асоцијација

Литература:

  1. Европски језички портфолио, (2003): Заједнички европски оквир за живе језике, Подгорица: Министарство просвјете и науке Црне Горе.
  2. Јањић, М. (2020): Методика наставе српског као завичајног језика, Ниш: Академска српска асоцијација.
  3. Крајишник, В. и  Ломпар, В. ( 2012) :Концепција онлајн курса српског као страног језика, Београд: Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд.

Аутор текста: Милена Видојковић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика. Пријавите се и учите са нама.