Српски језик и љубав према отаџбини
Одлука о почетку учења језика не доноси се увек лако и треба да буде праћена бројним мотивима како би процес учења био успешнији. Нарочито ако сте у годинама када су пред вама важне животне одлуке и различити животни путеви. Ипак, тинејџери из дијаспоре су најспремнији да се одваже и крену у авантуру звану савладавање комплексног српског језика.
Српски језик чују у својој породици, али су несигурни да га и сами говоре
Први и основни мотив младих до 20 година који су рођени или одрастају у дијаспори је порекло њихових родитеља или даљих предака. Српски језик чују у својој породици, али су несигурни да га и сами говоре. Из жеље за бољим познавањем језика својих предака, они почињу са учењем српског језика. Без обзира на тешкоће које су присутне у почетку, њихова одлучност да српски језик остане у породици јача је од свега. Ученик који је рођен у Сједињеним Америчким Државама недуго пошто су се његови родитељи одселили из Србије, осим од својих родитеља, није имао прилике да слуша и у потпуности усвоји српски језик. Он истиче да је пре поласка у школу знао много боље да говори српски, али су околности утицале на то да се удаљи од језика својих родитеља. Након пунолетства одлучио је да се врати српском језику јер га осећа као део себе.
Ученику из Немачке љубав према српском језику пренели су родитељи који су такође рођени у дијаспори
Други ученик са родитељима долази у Америку са непуне две године. Био је мали да осети носталгију за родним крајем, али довољно велики да говори српским језиком. Није се устручавао да где год може користи свој матерњи језик. Свестан да његово знање српског није потпуно, будући да га никада није учио, решио је да са 17 година почне да усавршава оно што сигурно зна да је заувек његово – српски језик. Ученику из Немачке љубав према српском језику пренели су родитељи који су такође рођени у дијаспори. Мада припада већ другој генерацији исељеника, жели да одржи везу са својим коренима преко језика који је слушао од бака и дека, а са којим осећа сигурност и породичну топлину. За све њих српски језик је део породице који треба заувек чувати.
Они који су проводили више времена у Србији или редовно долазе, склопили су пријатељства са вршњацима
Тинејџери воле да путују, а барем једном су посетили завичај својих предака и обишли сву родбину. Нико се са тог путовања није вратио равнодушан. Они који су проводили више времена у Србији или редовно долазе, склопили су пријатељства са вршњацима. Највећи страх им је да не буду доживљени као странци ако омаше неки падеж или другачије изговоре или забораве неку реч. Тако ученик из Француске жели да побољша знање српског језика како би био опуштенији у комуникацији са пријатељима из Србије. Једна ученица хоће да са својом баком без препрека разговара о свему и да боље разуме све што јој она прича. Важна им је породица, а поред међусобне љубави која брише километре даљине, велику блискост осећају и преко језика.
Србија и српски обичаји, култура и историја у очима младих људи
Ученици у својој кући примећују обичаје који се не могу видети код других људи у окружењу. Усхићено наглашавају да је један дан у њиховој породици посебно значајан, када су сви некако више срећни, свечани, припремају богате трпезе, помињу неког свеца и кажу да славе славу. Јединственост српских обичаја и традиција о којој су слушали подстиче их да се свему томе приближе говорећи српским језиком. Многи нарочито желе да све сазнају о српској култури и историји. А да би о томе могли и сами да читају, упуштају се у изучавање српског писма, граматике, правописа, јер све то чини да се они осете Србима и да знају шта је то наше на шта треба да се поносимо.
Навикнути на школу, обавезе и учење страних језика, младима широм света није проблем да један део њихових обавеза заузме српски језик. У њиховим очима види се искра чежње за завичајем својих предака. Боравке у Србији носе у свом срцу као најлепше успомене, а са рођацима желе да разговарају на српском језику јер тиме осећају већу блискост. Поносе се на своје порекло, српску културу, историју, желе да очувају свој идентитет, традиционалне обичаје, а учењем српског језика уче и више од језика.
Аутор: Ђорђе Шуњеварић, предавач Академске српске асоцијације. Уколико желите да учите са нама пријавите се на први пробни час који бесплатан. Линк до пријаве.