Srpski jezik i ljubav prema otadžbini
Odluka o početku učenja jezika ne donosi se uvek lako i treba da bude praćena brojnim motivima kako bi proces učenja bio uspešniji. Naročito ako ste u godinama kada su pred vama važne životne odluke i različiti životni putevi. Ipak, tinejdžeri iz dijaspore su najspremniji da se odvaže i krenu u avanturu zvanu savladavanje kompleksnog srpskog jezika.
Srpski jezik čuju u svojoj porodici, ali su nesigurni da ga i sami govore
Prvi i osnovni motiv mladih do 20 godina koji su rođeni ili odrastaju u dijaspori je poreklo njihovih roditelja ili daljih predaka. Srpski jezik čuju u svojoj porodici, ali su nesigurni da ga i sami govore. Iz želje za boljim poznavanjem jezika svojih predaka, oni počinju sa učenjem srpskog jezika. Bez obzira na teškoće koje su prisutne u početku, njihova odlučnost da srpski jezik ostane u porodici jača je od svega. Učenik koji je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama nedugo pošto su se njegovi roditelji odselili iz Srbije, osim od svojih roditelja, nije imao prilike da sluša i u potpunosti usvoji srpski jezik. On ističe da je pre polaska u školu znao mnogo bolje da govori srpski, ali su okolnosti uticale na to da se udalji od jezika svojih roditelja. Nakon punoletstva odlučio je da se vrati srpskom jeziku jer ga oseća kao deo sebe.
Učeniku iz Nemačke ljubav prema srpskom jeziku preneli su roditelji koji su takođe rođeni u dijaspori
Drugi učenik sa roditeljima dolazi u Ameriku sa nepune dve godine. Bio je mali da oseti nostalgiju za rodnim krajem, ali dovoljno veliki da govori srpskim jezikom. Nije se ustručavao da gde god može koristi svoj maternji jezik. Svestan da njegovo znanje srpskog nije potpuno, budući da ga nikada nije učio, rešio je da sa 17 godina počne da usavršava ono što sigurno zna da je zauvek njegovo – srpski jezik. Učeniku iz Nemačke ljubav prema srpskom jeziku preneli su roditelji koji su takođe rođeni u dijaspori. Mada pripada već drugoj generaciji iseljenika, želi da održi vezu sa svojim korenima preko jezika koji je slušao od baka i deka, a sa kojim oseća sigurnost i porodičnu toplinu. Za sve njih srpski jezik je deo porodice koji treba zauvek čuvati.
Oni koji su provodili više vremena u Srbiji ili redovno dolaze, sklopili su prijateljstva sa vršnjacima
Tinejdžeri vole da putuju, a barem jednom su posetili zavičaj svojih predaka i obišli svu rodbinu. Niko se sa tog putovanja nije vratio ravnodušan. Oni koji su provodili više vremena u Srbiji ili redovno dolaze, sklopili su prijateljstva sa vršnjacima. Najveći strah im je da ne budu doživljeni kao stranci ako omaše neki padež ili drugačije izgovore ili zaborave neku reč. Tako učenik iz Francuske želi da poboljša znanje srpskog jezika kako bi bio opušteniji u komunikaciji sa prijateljima iz Srbije. Jedna učenica hoće da sa svojom bakom bez prepreka razgovara o svemu i da bolje razume sve što joj ona priča. Važna im je porodica, a pored međusobne ljubavi koja briše kilometre daljine, veliku bliskost osećaju i preko jezika.
Srbija i srpski običaji, kultura i istorija u očima mladih ljudi
Učenici u svojoj kući primećuju običaje koji se ne mogu videti kod drugih ljudi u okruženju. Ushićeno naglašavaju da je jedan dan u njihovoj porodici posebno značajan, kada su svi nekako više srećni, svečani, pripremaju bogate trpeze, pominju nekog sveca i kažu da slave slavu. Jedinstvenost srpskih običaja i tradicija o kojoj su slušali podstiče ih da se svemu tome približe govoreći srpskim jezikom. Mnogi naročito žele da sve saznaju o srpskoj kulturi i istoriji. A da bi o tome mogli i sami da čitaju, upuštaju se u izučavanje srpskog pisma, gramatike, pravopisa, jer sve to čini da se oni osete Srbima i da znaju šta je to naše na šta treba da se ponosimo.
Naviknuti na školu, obaveze i učenje stranih jezika, mladima širom sveta nije problem da jedan deo njihovih obaveza zauzme srpski jezik. U njihovim očima vidi se iskra čežnje za zavičajem svojih predaka. Boravke u Srbiji nose u svom srcu kao najlepše uspomene, a sa rođacima žele da razgovaraju na srpskom jeziku jer time osećaju veću bliskost. Ponose se na svoje poreklo, srpsku kulturu, istoriju, žele da očuvaju svoj identitet, tradicionalne običaje, a učenjem srpskog jezika uče i više od jezika.
Autor: Đorđe Šunjevarić, predavač Akademske srpske asocijacije. Ukoliko želite da učite sa nama prijavite se na prvi probni čas koji besplatan. Link do prijave.
