Учење српског као завичајног
Процес усвајања језика свакако је занимљив, имајући у виду најпре чињеницу с којом лакоћом деца усвоје свој матерњи језик, без посебног учења и напора. Језик се усваја поступно, почевши од усвајања гласовног система, па све до комплексних синтаксичких структура. Усвајање је могуће постићи само уколико се окружите изворним говорницима у одређеном временском периоду. За разлику од усвајања, учење представља вештачко креирање средине у којој се тај језик користи.
Учење српског као завичајног језика деце и одраслих у дијаспори остварује се у специфичним околностима. Деци и одраслима у дијаспори српски језик представља завичајни језик јер су имали прилике да током свог одрастања слушају језик преко директног контакта са својим родитељима и рођацима. На основу тога фонолошки систем српског језика није стран нашим људима у дијаспори.
Африкате у српском језику на часовима српског као завичајног
Африкате или сливени сугласници у свом саставу имају елементе преградног и струјног сугласника. То су:
- Сливени безвучни сугласници: Ц, Ч, Ћ;
- Сливени звучни сугласници: Џ, Ђ.
Африката Ц је глас који је начињен од два елемента [т] и [с]. У гласовном систему српског језика африката Ц нема свој звучни парњак. Сугласник Ч сливен је од елемената [т] и [ш]. Приликом изговарања гласа Ч врх језика додирује алвеоле, док приликом изговарања гласа Ћ предњи део језика додирује алвеоле и предње непце. По акустичном утиску Ч је “тврђе”, а Ћ је “мекше”. Сугласник Џ је глас који је настао од елеманта [д] и [ж]. У овом случају приликом изговора Џ је “тврђе”, а Ђ је “мекше”.
Усвајање африката српског језика на часовима српског као завичајног
Приликом учења и усвајања африката у српском језику јављају се потешкоће, како за изворне говорнике, тако и за говорнике којима српски језик није матерњи.
Разликовање сугласника Ч од Ћ већини говорника задаје тешкоће. И поред тежине њиховог изговора потребно је јасно разликовати ова два гласа. Мешањем ове две африкате лексеме у српском језику могу да промене своје примарно значење. Иван Клајн и Предраг Пипер у Нормативној граматици српског језика наводе примере у којима мешање африката доводи до промене значења одређених лексема: спавачица “жена која спава” – спаваћица “спаваћа кошуља”. Иста ситуација јавља се и код сугласника Џ и Ђ: џак “врећа” – ђак “ученик”.
Најбољи начин за усвајање африката српског језика код деце и одраслих у дијаспори је изговарањем брзалица:
- Џаба Ћира чисти ципеле ђацима.
- Каменчићем чеш ме, каманчићем ћу те.
- Чоканчићем чеш ме, чоканчићем ћу те.
- Разрасте ли се орашчић у вршчић.
- Чалабрчак док не дође ручак.
- Четири чавчића на чунчићу цичући цијучу.
- Чича чворак чува чету чавки, чик чворче чвркни чавки чвор.
- Цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче.
- Цврчи, цврчи цврчак,
- трчи, трчи трчак,
- трчи, трчи трк!
- Трчак трком трчи,
- Црни цврчак цврчи.
Аутори: Бранка Спасојевић и Ивана Симић, предавач Академске српске асоцијације
Уколико желите да учите са нама, попуните пријаву. Видимо се!