Miloš Crnjanski Akademska srpska asocijacija

На онлајн часовима учимо о великанима – 125 година од рођења Милоша Црњанског

Историја и култура Срба кроз векове
06 дец 2018

О чему учимо на нашим часовима српског језика?

На нашим онлајн часовима српског језика учимо и о нашим великанима. Један од њих је Милош Црњански. Прочитајте у наставку више о животу познатог српског приповедача.

Милош Црњански је један од најпознатијих и најзначајнијих српских приповедача, песника, драматурга. Рођен је 26. октобра 1893. године у месту Чонград, које је припадало тадашњем Аутроугарском царству. Наиме, многе српеске породице су се крајем 17. века селиле у јужне делове Аустроугарске и тамо служиле као војна снага.

Црњански је студирао историју уметности у Бечу, а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор, новинар и дипломата.

 

На нашим часовима српског језика, Милош Црњански, академска српска асоцијација

Милош Црњански као војник, фото Википедија

Ко је имао огроман утицај на стваралаштво Милоша Црњанског,

 

објаснили смо на часу:

Огроман утицај на стваралаштво Милоша Црњанског имао је Први светски рат, у коме је и сам учествовао. За атентат на Франца Фердинанда чуо је у једном кафићу у Бечу и дао је опис те ситуације:

„За убиство аустроугарског престолонаследника у Сарајеву чуо сам после ручка, једног сунчаног дана у Бечу, док сам играо билијар. Конобар нам је пренео ту новост коју му је неко јавио телефоном. Нико од присутних није био ужаснут том вешћу, иако се данас мисли да је читав град био у хаосу. Али, заправо, нико није гасио музику све до увече. Тек се предвече неко сетио да је стиша. Епоха валцера се завршила“.

 

 

 

На часовима се говорило и о томе како је настао нови правац у књижевности – СУМАТРАИЗАМ?

Ужаси рата, погибија вршњака и ратних другова, мотивисала је Црњанског да проговори у име свих погинулих, како би сачувао успомену на њих и учинио их вечно живима. Из те жеље произашао је нови правац у књижевности – СУМАТРАИЗАМ.

Овај правац заснован је на замисли о космичкој хармонији – све на свету је повезано и случајности не постоје! Суматраизам Црњански објашњава у песми „Суматра“, која се и узима за манифест суматраизма:

 

Суматра

Сад смо безбрижни, лаки и нежни.

Помислимо: како су тихи, снежни

врхови Урала.

Растужи ли нас какав бледи лик,

што га изгубисмо једно вече,

знамо да, негде, неки поток,

место њега румено тече!

По једна љубав, јутро у туђини,

душу нам увија, све тешње,

бескрајним миром плавих мора,

из којих црвене зрна корала,

као из завичаја трешње.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,

на Месец са запетим луком.

И милујемо далека брда

и ледене горе, благо, руком.

 

Најпознатија дела Милоша Црњанског јесу: збирка песама „Лирика Итаке“; романи: „Сеобе“, „Друга књига сеоба“, „Роман о Лондону“; поеме „Стражилово“, „Ламент над Београдом“, и др. Кроз сва ова дела прожета је поетика суматраизма, свеопшта повезаност у космосу, човек-природа, близина-даљина, све је повезано и све је једно.

На нашим часовима српског језика, Рпман о Лондону, Милош Црњански, Академска српска асоцијација

Роман о Лондону, фото Википедија

На нашим часовима српског језика, Ламент над Београдом, Милош Црњански, Академска српска асоцијација

Ламент над Београдом, фото Википедија

Сеобе, Милош Црњански, Академска српска асоцијација

Сеобе, фото Википедија

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Милош Црњански преминуо је 30. новембра 1977. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробу у Београду. На Калемегдану је 25. октобра 1993. године, на стогодишњици од његовог рођења, подигнута његова биста, која је дело вајарке Дринке Радовановић.

 

 

Ако желите да учите са нама, пријавите се преко линка.

[DISPLAY_ULTIMATE_SOCIAL_ICONS]