Na onlajn časovima učimo o velikanima – 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog

O čemu učimo na našim časovima srpskog jezika?

Na našim onlajn časovima srpskog jezika učimo i o našim velikanima. Jedan od njih je Miloš Crnjanski. Pročitajte u nastavku više o životu poznatog srpskog pripovedača.

Miloš Crnjanski je jedan od najpoznatijih i najznačajnijih srpskih pripovedača, pesnika, dramaturga. Rođen je 26. oktobra 1893. godine u mestu Čongrad, koje je pripadalo tadašnjem Autrougarskom carstvu. Naime, mnoge srpeske porodice su se krajem 17. veka selile u južne delove Austrougarske i tamo služile kao vojna snaga.

Crnjanski je studirao istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor, novinar i diplomata.

 

Ko je imao ogroman uticaj na stvaralaštvo Miloša Crnjanskog,

 

objasnili smo na času:

Ogroman uticaj na stvaralaštvo Miloša Crnjanskog imao je Prvi svetski rat, u kome je i sam učestvovao. Za atentat na Franca Ferdinanda čuo je u jednom kafiću u Beču i dao je opis te situacije:

„Za ubistvo austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu čuo sam posle ručka, jednog sunčanog dana u Beču, dok sam igrao bilijar. Konobar nam je preneo tu novost koju mu je neko javio telefonom. Niko od prisutnih nije bio užasnut tom vešću, iako se danas misli da je čitav grad bio u haosu. Ali, zapravo, niko nije gasio muziku sve do uveče. Tek se predveče neko setio da je stiša. Epoha valcera se završila“.

 

 

 

Na časovima se govorilo i o tome kako je nastao novi pravac u književnosti – SUMATRAIZAM?

Užasi rata, pogibija vršnjaka i ratnih drugova, motivisala je Crnjanskog da progovori u ime svih poginulih, kako bi sačuvao uspomenu na njih i učinio ih večno živima. Iz te želje proizašao je novi pravac u književnosti – SUMATRAIZAM.

Ovaj pravac zasnovan je na zamisli o kosmičkoj harmoniji – sve na svetu je povezano i slučajnosti ne postoje! Sumatraizam Crnjanski objašnjava u pesmi „Sumatra“, koja se i uzima za manifest sumatraizma:

 

Sumatra

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.

Pomislimo: kako su tihi, snežni

vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde, neki potok,

mesto njega rumeno teče!

Po jedna ljubav, jutro u tuđini,

dušu nam uvija, sve tešnje,

beskrajnim mirom plavih mora,

iz kojih crvene zrna korala,

kao iz zavičaja trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,

na Mesec sa zapetim lukom.

I milujemo daleka brda

i ledene gore, blago, rukom.

 

Najpoznatija dela Miloša Crnjanskog jesu: zbirka pesama „Lirika Itake“; romani: „Seobe“, „Druga knjiga seoba“, „Roman o Londonu“; poeme „Stražilovo“, „Lament nad Beogradom“, i dr. Kroz sva ova dela prožeta je poetika sumatraizma, sveopšta povezanost u kosmosu, čovek-priroda, blizina-daljina, sve je povezano i sve je jedno.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Miloš Crnjanski preminuo je 30. novembra 1977. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom grobu u Beogradu. Na Kalemegdanu je 25. oktobra 1993. godine, na stogodišnjici od njegovog rođenja, podignuta njegova bista, koja je delo vajarke Drinke Radovanović.

 

 

Ako želite da učite sa nama, prijavite se preko linka.