Баба Анујка – први серијски убица у Србији

Обичаји у Срба у вези са ратовањем, женидбом и приликом рађања
19 јун 2022

Баба Анујка – први серијски убица у Србији

 

Баба Анујка – први серијски убица у Србији – Постоји неколико извора који говоре о животу Ане ди Пиштоња, познатије као баба Анујка, а највише је сама испричала приликом хапшења и током суђења. Анујкина „чаробна вода“ убила је између 50 и 150 људи, а она је тако постала позната као серијски убица из Владимировца (Банат).

Баба Анујка, први серијски убица у Србији

преузето са https://cutt.ly/PJ75WLQ

 

Ана ди Пиштоња рођена је као Ана Дракшин 1837. године. Отац јој је био богати војвођански паор који се са породицом 1849. године из Румуније доселио у Петрово село, тадашњи назив за Владимировац, у данашњем Банату. Ћерки је обезбедио добро школовање, а њу је посебно интересовала хемија.

Анујка се удала за двадесет година старијег власника имања Пистов или Ди Пиштоња са којим је имала 11 деце. Од 11 деце само је једно преживело до пунолетства. Супруг јој је преминуо након двадесет година брака, а Анујка се тада вратила изучавању хемије.

Анујкин рад

Након супругове смрти, Анујка је део куће претворила у импровизовану лабораторију. Широм Баната је постала позната као исцелитељка и траварка. По смеше и напитке су долазиле углавном даме, али неретко и младићи који су желели да буду ослобођени служења војног рока јер су им њени напици помагали да се разболе.

Баба Анујка је држала кафану, па је била у контакту са великим бројем људи. Имала је и сараднице у другим селима које су очајним женама препоручивале њене напитке. Анујкина смеша била је позната као „чаробна вода“ или „љубавни напитак“. Клијентима је готово обавезно постављала исто питање „Колико је тежак овај проблем?“, мислећи на телесну тежину жртве. Иако су клијенти веровали да је у питању магија, Анујка је у њихове напитке стављала отров, најчешће арсен. Након што би сазнала тежину жртве, знала је и коју количину отровне супстанце да стави. Клијенти су од ње добијали детаљно упутство за коришћење, уз „пророчанство“ да ће проблем нестати осмог дана од почетка узимања напитка; што се заиста и дешавало, жртве би умирале осмог дана, али не због Анујкиних моћи, како су клијенти веровали, него због њених тачних прорачуна о количини отрова у односу на телесну масу.

Анујка је заједно са својим сарадницама на подручју Баната деловала пуних четрдесет година. Оптужбе су стизале на адресу аустроугарских власти, али одговора није било, јер је Анујка у исто време уредно плаћала порезе и живела мирним животом.

Суђење

Прво суђење баба Анујки било је у јуну 1914. у Белој Цркви, међутим, због недовољно доказа, она је тада ослобођена. За друго суђење власти су биле боље припремљене. Баба Анујка је имала неколико сарадница, од којих су неке, незадовољне наградама које су добијале, радо сведочиле против ње. Извршено је неколико обдукција и код свих су пронађене честице арсена и живе. Ухапшена је 15. маја 1928. године, када је имала 90 година. Пресуда је донесена 6. јула 1929. године. Баба Анујка је осуђена на 15 година затвора. О њој је 2021. године књигу издао Шимон А. Ђармати, служећи се само чињеницама којима је располагао.

Анујка, први серијски убица у Србији

преузето са https://cutt.ly/1J754JC

 

Аутор текста “Баба Анујка – први серијски убица у Србији” је Катарина Миленковић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!