ВУКОВА РИЗНИЦА СРПСКИХ РЕЧИ, ОБИЧАЈА, ВЕРОВАЊА И НАРОДНИХ ПРИЧА

Историја и култура Срба кроз векове
13 јун 2022

 

ВУКОВА РИЗНИЦА СРПСКИХ РЕЧИ, ОБИЧАЈА, ВЕРОВАЊА И НАРОДНИХ ПРИЧА

 

Вукова ризница српских речи, обичаја, веровања и народних прича – Један од најзначајнијих радова Вука Стефановића Караџића јесте лексикографски рад, рад на речнику српског језика. Највећи део свог живота Вук је посветио бележењу речи, њиховом тумачењу и уређивању речника. Ипак, читајући Вуков речник, не налазимо само речи, већ читав живот српског народа у 19. веку. Многи обичаји и веровања људи из тог времена задржали су се и до данашњих дана.

Вукова ризница

преузето са: https://www.vreme.com/kultura/srpski-mi-je-rjecnik-izjeo-zivot/

Рад на речнику

Вук је прве речи српског народног језика записивао због себе, јер их раније није чуо, па је желео да их научи и лакше разуме говор народа. Тек касније долази на идеју да састави речник и онда почиње да бележи све речи које чује у говору. Тај посао запазио је филолог Јернеј Копитар, који је Вуку пружио велику подршку и помоћ. Саветовао га је да речник буде писан као енциклопедија, те да се уз речи могу прочитати и особине живота српског народа који те речи користи. Захваљујући томе, у Вуковом Српском рјечнику налазимо стихове из народних песама, кратке народне умотворине (пословице, загонетке и др.), али и легенде, анегдоте, шаљиве приче и др. Овај речник тако, поред тога што је књига са речима српског народног језика, постаје збирка обичаја, веровања и народних мудрости.

Нешто више од два века прошло је од појаве првог речника српског језика. Саставио га је Вук Караџић са својим помагачима, а објављен је 1818. године у Бечу под називом Српски рјечник. У њему је било око 26 хиљада речи, претежно из Вуковог родног краја (западна Србија). С обзиром на то да је први, очекивало се да ће у речнику бити недостатака. Стога је 1852. године у Бечу изашло из штампе друго издање. Та друга књига Српског рјечника представља уређено прво издање, а допуњена је новим речима из свих крајева Србије и садржи око 47500 речи. Ове године обележавамо тачно 170 година од појаве другог издања Вуковог речника.

Значај Вуковог речника

Вуков Српски рјечник је од изузетне важности за српску културу. У њему се може сазнати много о народном животу, српским обичајима и веровањима, али и о српској историји, географији и сл. Управо ти завичајни елементи привлаче пажњу и онима који уче српски језик као завичајни. Ово су нека од Вукових тумачења из другог издања Српског рјечника (прилагођена ученицима ради лакшег читања и разумевања):

ВАСКРС.

О Васкрсу се туку шареним и црвеним јајима, тј. ударају врховима јаје о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио. То чине код манастира и код цркве и непознати људи, али треба најпре да виде јаје један другоме; јер неки пробију јаје одоздо те исцеде жуманце и беланце, па налију воска да је тврђе. Други дан Васкрса (у понедељак) ко не оде у цркву на јутрење, онога хоће да полију водом или да баце у воду; зато се каже онда: данас иду годишњаци у цркву (тј. они који иду само од године до године).

ВУК.

Кад се каквој жени не дају деца, онда надене детету име Вук, јер мисле да им децу вештице једу, а на вука да неће смети ударити (зато су и мени овако име надели).

КОЛАЧ.

Кад се иде у пријатеље (својти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понети и колач (тј. пшенични хлеб), па кад се из пријатеља повраћа, опет одонуда такав колач ваља да му спреме; зато се каже:

  • Јужну Божићу и пријатељском колачу не ваља се радовати (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремити да понесе).
  • Бољи је и црн колач него празна торба.
  • Увалио му црн комад у торбу (кад ко учини коме каку штету).
КОРЊАЧА.

Срби приповедају да је човек (пре него је корњача на свету била) умесио погачу и испекао кокош, па сео да једе, а у тај час дође кум његов на врата, а он онда брже-боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу (што је сакрио од свога кума). И тако постане корњача.

КУКАВИЦА.

Срби приповедају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала, док се није претворила у птицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у птицу, а једни опет кажу да се Бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у кукавицу да кука довека), зато готово свака Српкиња којој је брат умро, и данас оплаче кад чује кукавицу где кука.

 

Вук је и после другог издања наставио са радом на бележењу нових речи све до смрти. Прикупљену грађу су средили и објавили Вукови пријатељи крајем 19. века. Вуков целокупан рад на изради речника представља зачетак српске лексикографије.

Спој учења речи, упознавања са обичајима народа и читања прича и народних умотворина одликује и часове српског језика као завичајног. Стога ученике на вишем нивоу познавања српског језика привлачи Вуков Српски рјечник, који све то обједињује. Они желе да сазнају начин живота српског народа у 19. веку упоређујући га са данашњим стањем. Захваљујући Вуку Караџићу и његовом речнику имамо праву ризницу живота Срба у једном периоду наше историје. У томе се огледа специфичност Српског рјечника у односу на све друге речнике српског језика који су касније настали или се раде данас.

 

Аутор текста “Вукова ризница српских речи, обичаја, веровања и народних прича” је Ђорђе Шуњеварић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!

 

 

[DISPLAY_ULTIMATE_SOCIAL_ICONS]