Многима није познато да је Међународни дан жена празник који је потекао из радничког покрета. Повод за настанак овог празника десио се још давне 1908. године. Њујорком је прошетало више од 15 000 жена. Оне су захтевале краће радно време, бољу плату и право гласа. Идеја да се овај дан прогласи празником потекла је од Кларе Цеткин, 1910. године на Међунорoдној конференцији жена у Копенхагену. То је прихватило 17 земаља са конференције и први пут се овај празник обележио 1911. године у Аустрији, Немачкој и Швајцарској. Од овог дана овим празником обележава се слављење доприноса жена у друштву, политици, економији. Данас, на овај дан организују се многи штрајкови и протести који указују на неравноправност мушкараца и жена која је и даље нажалост присутна.
Историјат празника
Прво појављивање датума који је установљен за обележавање овог дана, догодио се 1917. године, за време Првог светског рата. Рускиње су изашле на улице и захтевале од цара хлеба и мира. Цар је абдицирао и нова влада је доделила женама право гласа. У Русији тај дан је био 23. фебруар, недеља ( по јулијанском календару). У остатку света, који је датуме рачунао по грегоријанском календару био је 8. март. Од тада, овај датум постаје повод за слављење жена. Боје које се носе током протеста су љубичаста, зелена и бела. Љубичаста је симбол правде и достојанства, зелена симбол наде, док је бела узета за симбол чистоте. Боје – симболи одабране су у Женској политичкој унији у Великој Британији.
Зашто нам је потребно обележавање Осмог марта?
Многе организације истичу да до данашњег дана није дошло до успостављања равноправног односа међу половима. Најтежи полажај жена и грубо кршење њихових права догађа се у многим земљама широм света. Током пандемије корона вируса то је нарочито било изражено. Многим женама било је ускраћено право на образовање и многе су биле изложене насиљу, што је закључавање током пандемије још више појачало. Све ово довело је до појаве знака за помоћ које су жене примењивале током видео-позива који су постали доминантни начин комуникације током пандемије.
Осми март као тема радионичког рада на настави српског као завичајног и страног језика
У савременим методолошким приступима овај празник је погодан за коришћење у радионичком раду са ученицима и ученицама који уче српски језик као страни и завичајни језик. С једне стране, деца уче о великим женама из наше историје, обогаћују свој језички вокабулар, а са друге стране уче о људским правима. Радионице омогућавају паралелно истраживање културолошког наслеђа земаља у којима ученици и ученице живе, као и истраживање културолошког наслеђа поднебља порекла. Поред знања о језику и историји, радионички рад на ову тему омогућава истицање цивилизацијских тековина у многим културама (овде – тамо).
Српкиње које су промениле историју Србије – тема радионичког рада
Милева Ајнштајн Марић – била је прва Српкиња која је примљена на Универзитет у Цириху као студенткиња медицине. Данас је сви памте као супругу чувеног физичара Алберта Ајнштајна. Њен допринос је велики у успоставњању теорије релативитета из 1905. године. Данас мало ко зна да је она била коауторка ове теорије. То доказују папири на коме је написана ова теорија и који су потписани са Einstein-Marity што је мађарска варијанта њеног презимена.
Исидора Секулић – Била је прва жена академик. Поред тога била је есејисткиња, наставница, критичарка уметности и жена која је говорила више страних језика. У нашој книжевности остала је упамћена по делима Писма из Норвешке, Хроника паланачког гробља, Сапутници и др. Њен књижевни допринос уврштен је и у европске токове. Поред изванредног књижевног талента, била је и болничарка на фронту, све до 1915. године. Постала је прва Српкиња која је постала чланица САНУ.
Надежда Петровић – била је најбитнија сликарка 20. века. Њен рад допринео је развоју сликарског правца импресионизма и фовизма. Дела су јој излагана широм Европе. По избијању Балканских ратова, добровољно се пријавила у болничарке за шта је одликована медаљом за храброст и медаљом Црвеног Крста. Учествовала је и у Првом светском рату и нажалост изгубила свој живот у борби са опаким болестима тифусом и колером.
Јелена Лозанић – Боркиња за права жена на овим просторима. Постала је секретарка Српског женског народног савеза 1910. године и прва жена која је на Међународном конгресу у Копенхагену истакла борбу за женска права на нашим просторима. 1915. године постала је представница Црвеног крста Краљевине Југославије, отишла је за Сједињене Америчке Државе и прикупљала помоћ за наше борце у отаџбини. Одликована је орденом Белог орла и Светог Саве вишег степена.
Драга Љочић – Прва лекарка и феминистикиња са ових простора. Била је запошљена као лекарка, али није примала исту плату као њене колеге лекари. Због тога се побунила и почела да се залаже за изједначавање зараде. Многи су је у то доба, због њеног ангажмана, осуђивали за неморал. Залагала се за отварање болница и учествовала је у Балканском рату и Првом светском рату.
Ксенија Атанасијевић – прва докторка наука, филозофкиња и професорка на Београдском универзитету. Истакла се у својим феминистичким деловањима и антифашистичкој борби. Била је чланица Мале женске антанте и Интернационалне организације жена за мир. Постала је уредница првог женског феминистичког часописа Женски покрет у Србији.
Софија Јовановић – Била је српска ратна херонина из Балканских ратова и Првог светског рата. У војску се пријавила под мушким именом, а савезничка француска војска ју је прозвала српском Јованком Орленком. Одликована је са 13 медаља за храброст.
Марија Мага Магазиновић – Била је филозофкиња, кореографкиња, професорка, библиотекарка и активисткиња. Изборила се за права студенткиња да редовно похађају наставу на факултетима. Прва је довела модерни плес у Србију и због тога су је назвали српска Исидора Данкан. Постала је касније и прва новинарка по звању.
Марија Бурсаћ – била је партизанка која је прва проглашена народним херојем Југосславије. Радила је за Народноослободилачки покрет и примљена је у руководство АФЖ-а.
фотографије су преузете са Википедије
Аутор текста Осми март – међународни дан жена је Марко Радуловић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се за бесплатни први пробни час и учите са нама. Видимо се!