Руски говорници приликом учења српског језика праве разноврсне грешке које се јављају како у писању, тако и приликом говорења. Ове грешке се могу поделити на међујезичке (интерлингвалне) и унутарјезичке (интралингвалне). Међујезичке грешке се односе на преношење особина из матерњег језика на други језик, што се у научној литератури назива интерференцијом, тј. негативним трансфером, док унутарјезичке грешке подразумевају погрешно примењивање научених правила унутар система језика који се учи (Раичевић 2011).
Утицај интерференције
Узроци прављења грешака су, дакле, разни, а најчешће потичу од интерференције, што је посебно изражено приликом учења страног језика унутар исте језичке породице. У конкретном случају, реч је о преношењу одређених образаца из руског језика као матерњег у српски језик који се усваја као страни. Постоји неколико типова интерференције – може се јавити на различитим језичким нивоима (фонетика и фонологија, морфологија и синтакса, семантика и сл.), може се испољавати директно или индиректно или пак може имати примарно-секударни или секундардно-примарни смер, у зависности од тога да ли се правила нарушавају у страном језику који се учи или у матерњем језику, под утицајем страног језика (Кончаревић 2004а; више о овоме в. Милошевић 2016).
Узроци грешака које праве руски говорници приликом учења српског језика
Приликом рада са ученицима чији је матерњи језик руски приметили смо да је природа грешака разноврсна и
заснива се на узроцима који се издвајају у литератури, а то су: неразликовање одређених диференцијалних особина у српском језику, којих нема у руском језику, или обрнуто, уношење одговарајућих особина из руског језика у српски језик (супердиференцијација) или пак употреба појава које постоје и у српском и у руском језику у складу са правилима руског језика (Кончаревић 2004б).
У складу са овим типовима интерференције могу се издвојити следећи примери употребе глаголских форми у којима се огледају грешке:
- Изостављање копула и помоћних глагола, посебно у перфекту и уз именски део предиката: Он читао књигу. (ум. Он је читао књигу) Она лепа девојка. (ум. Она је лепа девојка)
- Употреба помоћних глагола где не треба, на пример, у презенту уз глагол у личном глаголском облику (с обзиром на то да руски језик нема помоћне глаголе, разумљив је и изостанак помоћних глагола и њихова употреба тамо где им није место): Ја сам слушам музику.
- Погрешна употреба глаголских облика за исказивање будућег времена, посебно у зависним реченицама (у руском језику се будуће време исказује облицима свршеног вида презента): Кад ћу те позвати касније, договорићемо се. Кад ћу да долазим код тебе, ћу да ти испричати. Грешке се, дакле, заснивају, на неправилној употреби глаголског вида са футуром, као и на мешању конструкција да + презент и инфинитива, при чему и позиција помоћног глагола може представљати проблем, у случају да се јави више енклитика на једном месту.
Руски говорници приликом учења српског језика праве грешке и у следећим случајевима:
- Јављање облика који не постоје у српском језику, а има их у руском: на пример, конструкција мы с тобой (Ми с Марком смо ишли у шетњу).
- Употреба истог рода за све облике множине (руски језик не разликује родове у множини): Оне су певали песму. Ово се огледа и у косим падежима, када се код женског рода употребљавају падежни наставци за мушки род и обрнуто, при чему има и примера трансфера падежних наставака из руског језика (Послао је поруке својим другарама).
- Проблеми са редом речи, посебно са положајем енклитика – грешке овог типа су разноврсне и са њима ученици имају доста проблема, при чему им посебан изазов представља место повратне речце се и помоћног глагола је, као и нагомилане енклитике, попут: Они су јој их показали. Обрадовали су му се. Да ли ме се сећате? Овакве грешке су разумљиве, с обзиром на то да се повратна речца у руском језику јавља као део глагола (возрадоватся), нема енклитичких облика личних заменица, као ни помоћних глагола.
- Погрешна рекција – на пример: Честитала му је с рођењем сина (према руској конструкцији: Она поздравила его с рождением сына). Типови оваквих грешака су бројни, будући да су узроковани директним трансфером из матерњег језика и представљају занимљиво подручје истраживања и нешто чему треба посветити посебну пажњу приликом предавања српског језика као страног.
Значај анализе оваквих грешака је вишеструк
Био је ово кратак преглед грешака које се јављају приликом учења српског језика као страног код ученика чији је 
матерњи језик руски (детаљније о овој теми се може видети код С. Милошевића 2016). Може се закључити да је број грешака које настају услед интерференције приликом учења српског језика од стране руских говорника велики, што је, наравно, последица сличности посматраних језика. Важно је имати у виду да грешке које праве ови ученици неће бити исте као ког говорника чији је матерњи неки други страни језик. Због тога је анализа грешака овог типа значајна за наставу српског као страног језика и може помоћи у изради одговарајућих наставних материјала и вођења самог наставног процеса, а свакако представља занимљиву тему истраживачима који се баве упоредним проучавањем словенских језика или методиком српског језика као страног.
Литература
Кончаревић 2004а: К. Кончаревић, Савремена настава руског језика: садржаји, организација, облици, Београд: Славистичко друштво Србије.
Кончаревић 2004б: К. Кончаревић, „Конфронтирање у високошколској настави граматике српског језика као страног“, Славистика, књ. VIII, 407–416.
Милошевић 2016: С. Милошевић, „Типологија граматичких грешака руских говорника при усвајању српског језика“, Српски као страни у теорији и пракси III, 169–179.
Раичевић 2011: В. Раичевић, Речник лингводидактичке терминологије, Београд: Завод за уџбенике.
Аутор текста: Исидора Јакшић Перовић онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!