Slava – srpska tradiocionalna proslava – Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo. Mudri Sveti Sava mnogobožačke idole zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji su postali zaštitnici srpskih domova, porodica, sela i gradova, manastira. Tako je nastala krsna slava.
Crkva je savetovala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu. Birali su velike svetitelje koji se slave u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi, pošto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Neke porodice su birale dan kada će se krstiti i svetitelja koji se toga dana slavi uzimale su za svoju krsnu slavu.
Slava se sačuvala do danas kao najveća svetinja našeg naroda. Srbin je slavio slavu i u najboljim i u najgorim vremenima. Krsna slava je sačuvala pravoslavnu veru i tradiciju u našem narodu sve do danas.
Kada jedan dom, jedna porodica, počinje da slavi krsnu slavu? Slava se prenosila i nastavljala sa oca na sina tako da se danas može zaključiti da porodice koje istu slavu slave imaju isto prezime i istog pretka. Ali su te porodice kroz istoriju postale nepoznate i daleke.
Pripreme za slavu
Nekoliko dana pre slave u domu počinju pripreme kako bi se slava dočekala svečano i lepo. Domaćica čisti i sređuje kuću. Ukućanima, posebno deci, kupuju nešto novo od odela da obuku na dan slave. U kući je svečana atmosfera, vedro raspoloženje i radost jer dolazi slava.
Svećenje vodice Pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovima koji slave. Za osvećenje vodice domaćica pripremi sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju sveću, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjan i spisak ukućana u kući. Sve to stavi na sto u sobi gde je slavska ikona. Sveštenik osveti vodicu, a svi ukućani malo popiju od ove vodice, a od ostatka domaćica mesi slavski kolač.
Zašto se osvećuje vodica u domovima za slavu i Vaskrs? Zato što na taj način blagoslov Božiji i Sveti Duh ulaze u taj dom i ukućane i on im daje blagoslov i snagu.
Pozivanje na slavu U nekim našim krajevima gosti se na poseban način pozivaju na slavu. Domaćin ili neko od mlađih ode u kuću onoga koga želi pozvati i uz razgovor pozove prijatelja na slavu. U nekim krajevima domaćini šalju manji hleb i tako zovu goste na slavu. Neki kažu: „na slavu se ne zove“. Sve je ispravno, ali danas najčešće domaćin telefonom zove goste na slavu.
Slavski kolač
Jedan dan pre slave domaćica mesi slavski kolač. Kolač ukrašava raznim ukrasima od testa. Taj kolač predstavlja Hrista jer je on hleb života, a vino predstavlja krv koja je tekla iz Hristovih rana. Posle sečenja kolača, kolač se iseče na kriške kao hleb. Ukućani uzimaju i jedu deo kolača, a ostatak postavljaju na sto.
Slavska sveća
Domaćin kupuje veću sveću za slavu i ukrašava je. Sveću pali na dan slave, prekrsti se, pomoli se Bogu, ljubi sveću. Sveća i njena svetlost predstavljaju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori skoro do kraja, domaćin je polije vinom. Vino polako ugasi sveću. Sveću čuvaju do sledeće godine na nekom mestu u kući.
Slavsko žito
Pre slave domaćica priprema slavsko žito. Kada skuva žito, stavi ga u neku plitku činiju ili tacnu i lepo oblikuje, a onda pospe šećer u prahu ili mlevene orahe. Posle sečenja slavskog kolača i žito prelivaju crnim vinom.
Služenje žitom. Posle sečenja kolača domaćin i ukućani probaju žito. Onda probaju svi gosti. Žito služi domaćica ili ako ima devojka u kući, ćerka ili unuka, a može i neka devojka ili mlađa žena od prijatelja ili komšija. Žito se služi na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava. Poznato je da deca vole slavsko žito zbog njegovog lepog ukusa.
Autor teksta “Slava – tradiocionalna srpska proslava” je Katarina Milenković, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!
