Како се писало о љубави некада?
Осим што је била ћерка Вука Караџића, Мина Караџић, била је и велика љубав песника Бранка Радичевића. У њеном дневнику пронађена је песма “Певам дању, певам ноћу” коју је песник написао Мини. Сматра се да јој никада није признао љубав, али јој је писао песме. Управо ће ова песма постати најпознатија. Можда не због тога што се налази у Минином дневнику, већ на албуму “Ако приђеш ближе” Здравка Чолића, популарном југословенском певачу. Тако се писало љубави и о љубави у 19. веку.
У следећем веку, 80-их година на овим просторима, излазио је магазин за тинејџере Ћао, а за девојке, специјално издање Ћао Она. Без интернета и тек са по неком антологијом љубавних песама, позајмљеном и “случајно” задржаном из локалне библиотеке, девојке су са нестрпљењем ишчекивали месечно издање овог часописа. Осим модних и љубавних савета, тонуле смо у љубавна писма, верујем неке читатељке или новинарке, вероватно намерно срочених да нам душу цепају, “гутале” роман у наставцима очекујући хепи енд и надајући се да ће баш то и нас да снађе. Исте текстове, преписивале смо у своје споменаре, украшене сеченим сликама из новина или покапаним воском. Писало се, тачније преписивао овај садржај и у понеко писмо, најчешће анонимно. Онехрабрије ставиле би иницијале. Најхрабрије пуно име.
И, ево нас у 21. веку. Веку технике. Информације се шире брзином светлости. И љубавне поруке, такође. Али, чини ми се без имало љубави. Да ли заиста немамо времена да неком упутимо лично писмо, нека буде и електронско? Или немамо љубави више? Лете поруке без престанка: гифови, емотикони, копи пејстоване поруке, најчеше нетачно преписани стихови познатих песника. Звук доспелих порука не престаје. Искрено, и не отварам их све. Верујем, као и већина вас. Ништа не значе.
Дани љубави у Академској српској асоцијацији
У то име, у Академска српска асоцијација, организовала је за своје полазнике акцију писања, руком на папиру, порука у име Дана Љубави и месеца љубави. Деца су исписивала поруке на папирићима, које смо убацивали у кутију, а затим, као колачиће среће, свако је извлачио једну.
Аутор текста „Сутра је Дан љубави – Певам дању, певам ноћу“ је Марија Николић, предавач српског језика Академске српске асоцијације на припремној настави за полагање завршног испита из српског језика и књижевности.
Пријавите се и учите са нама. Видимо се!
