После распада СФРЈ, Србија као независна држава кренула је у потрагу за сопственим државним празницима. Од 2002. године установљен је Дан државности наше републике, који се прославља 15. и 16. фебруара.
На шта нас подсећају ови датуми?
Најпре, то је догађај у Орашцу, када је против Турског колонијалног утицаја на Балкану подигнут Први српски устанак. Устанак је водио Ђорђе Петровић, назван Карађорђе (што у преводу са турског значи црни Ђорђе)
Потом, то је дан када је у тадашњој српској престоници – Крагујевцу, усвојен и потврђен први, за то време веома модерни и либерални Устав Кнежевине Србије.
Иако се данас ови празници везују за ове датуме, оба догађаја десила су се на празник Сретење који је прослављала наша црква, по јулијанском календару – 2. и 3. фебруара. Тада је тај календар био важећи у нашој земљи, док га данас поштује само Српска православна црква.
фотографија преузета са: http://skr.rs/zcnQ
Зашто је битно Сретење?
Пре свега, битност овог догађаја огледа се у сукобу са огромном колонијалном силом и ослобађање од колoнијалног утицаја које је Османско царство вршило на територији Балканског полуострва у самом срцу Европе. Био је то почетак стварање модерне и демократске државе. Многи историчари наводе да је догађај из 1804. године много значајнији јер је означио почетак ослобађања од колонизатора који је био први такве природе на Балканском полуострву. Био је пламен који је осветлио пут и осталим народима овог подручја за ослобођење од колонизатора. Свакако и периферни географски положај колоније Османског царства играо је велику улогу у томе.
Борбе у Београдском пашалуку
Од тог датума наша држава кренула је да доживљава инстант-историју и за само 100 година прошла пут које су друге европске земље пролазиле вековима. Дошли смо до тога да се ослободимо колонизатора и израдимо кључне државотворне институције као што је војска, државна управа и култура.
Како се све одвијало?
У ондашњем Београду (Београдском пашалуку) одиграла се страшна сеча кнежева. Турци су убили многе угледне и виђеније људе међу представницима српског народа.
Милош Обреновић и Ђорђе Петровић – Вожд Карађорђе
Они који су преживели, организовали су окупљање у малом месту – Орашац, на Сретење 1804. године. Место састанка била је Марићева јаруга.
Убрзо, устанак је угушен јер се нови српски кнез Милош Обреновић, нагодио са колонизаторским властима. По налогу самог српског кнеза, убијен је вођа Устанка, Ђорђе Петровић – Вожд Карађорђе, а његова одсечена глава била је послата султану у Истанбул.
Многи документи о првом српском устанку су нестали, а први списи појављају се тек крајем 19. века под јаком цензуром самог Милоша Обреновића. Забележено је да је кнез запретио и самом Вуку Караџићу, да ће бити сурово кажњен уколико објави било шта похвално о Црном Ђорђу.
Модерни и леберални српски Устав
Велики српски књижевник Станислав Винавер је означио да је наш тадашњи устав био почетак борбе за људска права у овом делу Европе. Тада је сељацима дато и право да узму под своје власништво и мање поседе. Ово је био велики допринос којим је Вожд Карађорђе отпочео слободарску српску државотворност. Тек, потврдом кнеза Милоша Обреновића, овај Карађорђев допринос, устоличио је Србију као државу слободних сељака. У то време у Америци је и даље владало ропство, а у Русији строги кметовски систем. Устав који је донесен 1835. године на Сретењској скупштини, становнике овог поднебља увело је у модерну историју људских права.
Димитрије Давидовић
Творац овог документа био је новинар, политичар и дипломата – Димитрије Давидовић. Написао га је по узору на устав Француске и Белгије. Устав је покренуо националну освешћеност, рушење феудалног система и у аутократске владавине. Међутим, Сретењски устав разбеснео је преостале велике колонијалне силе (Аустрију, Турску и Русију) и брзо је укинут као мера предострожности да се његов утицај не рашири широм Европе.
Шта је Сретење по црквеним и народним обичајима?
Српска Православна Црква овај дан слави 40 дана после Божића у спомен када је Девица Марија довела свог сина Исуса Христа у храм у Јерусалиму.
Икона Сретење Господње
Народни обичаји и богата паганска традиција овог поднебља овај празник везује за сурет старих божанстава лета и зиме. Верује се ако тада осване сунчан дан и медведе уплаши од сопствене сенке и врати их у зимски сан, да ће зима трајати још шест недеља. Такође, људи се на овај дан труде да на улици сусретну што позитивнију особу. Верује се да карактер особе коју прву сусретнете на тај, обележиће атмосферу целе ваше наредне године. Због тога, многи покушавају да избегну ткз. баксузе и мргуде како им не би донели лоше дане током године пред њима.
остале фотографије преузете са Википедије
Аутор текста “ Сретење – дан сусрета лета и зиме, историје, црквеног наслеђа и народних обичаја” је Марко Радуловић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се за бесплатни први пробни час и учите са нама. Видимо се!
