Лазарева субота пада се шесте недеље поста, тачније, недељу дана раније пре обележавања Ускрса. У хришћанству, сматра се да је тог дана Исус васкрсао Лазара након што је овај четири дана пребивао у гробу. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру. Овај празник установљен је у четвртом веку у Јерусалиму.
преузето са Википедије
На овај дан беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви па се затим деле народу. Отуда и сам назив празника. Врбове гране симболично представљају Исусов свечани улазак у Јерусалим. Такође, овај дан сматрамо и дечијим празником, јер, према јеванђељу, Исус је рекао тада: “ Пустите децу мени, јер таквих је царство небеско.”
Данас, деца на овај дан, носи венчићо од врбовог прица на глави и звончиће око врата. Такође, обичај је обући их у ново, свечано одело. Отуда и оно: „Удесио се, као за Врбицу.“
Лазарице
Обичаји који се практикују за Врбицу , као и код већине хришћанских празника, имају корене у паганству.
У нашој народној књижевности добро су познате лазаричке песме. Оне припадају обредним песмама пролећног периода. Некада су биле везане за обредне култове у славу пролеће и буђења живота. У међувремену су се христијанизовале, што је допринело њиховом очувању.
преузето са blic.rs
У прошлости је био обичај да се уочи овог празника поворка дотераних девојака креће од куће до куће, певајући лазаричке песме. Суштина је била да у овом обреду учествују неудате девојке. Тако се стављало до знања које су девојке стасале за удају. Ова песма је намењена њима:
преузето са Википедије
„Ој, Лазаре, Лазаре,
Наш прехрабри Јариле!
И премили Божоле!
Овде нама казују
Младе деве велике
За удају приспеле.
Белила је белила
Танке беле дарове
У Ђуримске дворове,
Те Ђурђеве Јарилске.
Сам ју Ђурђе видео,
Сам Јарило Ђуриме
И дружину викнуо:
„Ход’те, ход’те, дружина!
Ево вама дарова,
Сваком вама дарова,
А меника девојка.“
Обрни се Лазаре,
Наш премили Божоле,
Па се лепо поклони,
Да те лепше дарујем:
Лепим даром дукатом.”
Kао младожеља се појављује словенски бог Јарило, који се славио два пута годишње, у пролеће и лето. Симболички, ово може представљати спајање земље и Сунца, које у пролеће резултује буђењем вегетације и поновним започињањем циклуса рађања у природи. Јарило је након доласка хришћанства повезан са светим Ђорђем.
Такође, и само ускрснуће Лазара, може бити симболички гледано,почетак новог живота.
преузето са родноверни календар
Други српски устанак
Овај дан, тачније Цвети, који се празнује следећег дана од Врбице важан је за Србе и из историјских разлога. Српске старешине су се окупиле у Такову, 23. априла 1815. године ( на празник Цвети), и одлучиле да подигну устанак против Турака. За вођу је изабран књаз Милош Обреновић, који је тада изрекао чувену реченицу: „ Ево мене, ево вас – рат Турцима!“
преузето са Википедије
Аутор текста „Врбица или Лазарева субота“ је Марија Николић, предавач српског језика Академске српске асоцијације на припремној настави за полагање завршног испита из српског језика и књижевности.
Пријавите се и учите са нама. Видимо се!