Lazareva subota pada se šeste nedelje posta, tačnije, nedelju dana ranije pre obeležavanja Uskrsa. U hrišćanstvu, smatra se da je tog dana Isus vaskrsao Lazara nakon što je ovaj četiri dana prebivao u grobu. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Ovaj praznik ustanovljen je u četvrtom veku u Jerusalimu.
preuzeto sa Vikipedije
Na ovaj dan beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi pa se zatim dele narodu. Otuda i sam naziv praznika. Vrbove grane simbolično predstavljaju Isusov svečani ulazak u Jerusalim. Takođe, ovaj dan smatramo i dečijim praznikom, jer, prema jevanđelju, Isus je rekao tada: “ Pustite decu meni, jer takvih je carstvo nebesko.”
Danas, deca na ovaj dan, nosi venčićo od vrbovog prica na glavi i zvončiće oko vrata. Takođe, običaj je obući ih u novo, svečano odelo. Otuda i ono: „Udesio se, kao za Vrbicu.“
Lazarice
Običaji koji se praktikuju za Vrbicu , kao i kod većine hrišćanskih praznika, imaju korene u paganstvu.
U našoj narodnoj književnosti dobro su poznate lazaričke pesme. One pripadaju obrednim pesmama prolećnog perioda. Nekada su bile vezane za obredne kultove u slavu proleće i buđenja života. U međuvremenu su se hristijanizovale, što je doprinelo njihovom očuvanju.
preuzeto sa blic.rs
U prošlosti je bio običaj da se uoči ovog praznika povorka doteranih devojaka kreće od kuće do kuće, pevajući lazaričke pesme. Suština je bila da u ovom obredu učestvuju neudate devojke. Tako se stavljalo do znanja koje su devojke stasale za udaju. Ova pesma je namenjena njima:
preuzeto sa Vikipedije
„Oj, Lazare, Lazare,
Naš prehrabri Jarile!
I premili Božole!
Ovde nama kazuju
Mlade deve velike
Za udaju prispele.
Belila je belila
Tanke bele darove
U Đurimske dvorove,
Te Đurđeve Jarilske.
Sam ju Đurđe video,
Sam Jarilo Đurime
I družinu viknuo:
„Hod’te, hod’te, družina!
Evo vama darova,
Svakom vama darova,
A menika devojka.“
Obrni se Lazare,
Naš premili Božole,
Pa se lepo pokloni,
Da te lepše darujem:
Lepim darom dukatom.”
Kao mladoželja se pojavljuje slovenski bog Jarilo, koji se slavio dva puta godišnje, u proleće i leto. Simbolički, ovo može predstavljati spajanje zemlje i Sunca, koje u proleće rezultuje buđenjem vegetacije i ponovnim započinjanjem ciklusa rađanja u prirodi. Jarilo je nakon dolaska hrišćanstva povezan sa svetim Đorđem.
Takođe, i samo uskrsnuće Lazara, može biti simbolički gledano,početak novog života.
preuzeto sa rodnoverni kalendar
Drugi srpski ustanak
Ovaj dan, tačnije Cveti, koji se praznuje sledećeg dana od Vrbice važan je za Srbe i iz istorijskih razloga. Srpske starešine su se okupile u Takovu, 23. aprila 1815. godine ( na praznik Cveti), i odlučile da podignu ustanak protiv Turaka. Za vođu je izabran knjaz Miloš Obrenović, koji je tada izrekao čuvenu rečenicu: „ Evo mene, evo vas – rat Turcima!“
preuzeto sa Vikipedije
Autor teksta „Vrbica ili Lazareva subota“ je Marija Nikolić, predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije na pripremnoj nastavi za polaganje završnog ispita iz srpskog jezika i književnosti.
Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!