Животиње у српским народним веровањима и загонеткама
Животиње у српским народним веровањима и загонеткама – Пут који ћемо прећи на овој страни води у колективну машту српског народа везану за животиње. Завирићемо у веровања и легенде о три битне животиње у српском фолклору, а на крају су загонетке о још неким животињама. Крећемо од једне животиње која по предању може своју жртву да опчини очима.
Њена појава сматрала се лошим предсказањем. Веровало се да ће се нешто лоше догодити ономе ко је сретне и коме пређе пут. Није мачка. У питању је лисица. Најпознатија је по лукавству и зато постоји веровање да оног ко има лисичје крзно нико не може преварити, нити ће му нешто у животу фалити. Кад лисица засветли очима, све кокошке у живинарнику попадају и постану лак плен. (Главаш 2013:22)
“Крије као ___ ноге“
Следећа је озлоглашена животиња која је имала битну улогу у религијама свих народа. Сигурно знате да допуните изреку „Крије као ___ ноге“. Гуја или змија је између осталог баш својом необичном анатомијом инспирисала машту наших предака. Веровало се да змија има ноге и да ће онај ко их види умрети, као и да јој се ноге могу видети на Ђурђевдан, док их греје на сунцу.
Легенда каже да међу змијама постоји цар који на глави носи златну круну и у устима зелену гранчицу. О природи змијског цара постоје различита веровања. У народној приповеци „Немушти језик“ благонаклон је и захвалан према чобанину који је спасао змију од пожара. Занимљиво је да је човек покушавао да се домогне круне змијског цара због разних добробити. (Главаш 2013:25)
преузето са http://skr.rs/zM3g
За крај неколико речи о животињи које се човек плашио толико да је уместо њеног имена радије изговарао надимке напоменик, камењак, онај из горе итд. У питању је вук. За вука се веровало да је врло јака и здрава животиња, одакле долази поређење „здрав као курјак“. Према једној легенди вука је од глине и дрвета направио ђаво, али није могао да га оживи па је то учинио Бог. Од струготина дрвета од ког је ђаво тесао вука настале су гамади.
Због особине да је он тај који узима плен, вуком је називан и младожења који као плен узима своју будућу жену. У Босни је међу свадбарским обичајима био познат и обичај „вукови“. Сеоски младићи су испред младожењине куће завијали као вукови и тиме га упозоравали да сачува невесту од њих. Да би се разишли, требало им је дати нешто од хране. (Главаш 2013:27)
преузето са http://skr.rs/zM3O преузето са http://skr.rs/zM3l
Још неке животиње пронађите у следећим загонеткама:
Рогове има, во није; млеко даје, крава није; браду има, поп није?
Имао сам црне госте; дођоше ми у лето, а одоше у зиму?
Ко без конца преде?
Коњ није, товар носи; во није, рогове има?
Има очи а не види, има уши а не чује?
По води плови, по сувом ходи, а из куће се никад не извлачи?
Деца мајци кажу: „Пију, пију!“ а мајка њих пита: „Ко, ко?“
Решења (читајте речи уназад): азок, ециватсал, акчам, жуп, шим ипелс, ачањрок, акок и ићилип
Литература: Главаш, Дарко. Скривено благо. Инђија : Креација, 2013. (Београд)
Аутор текста “Животиње у српским народним веровањима и загонеткама” је Теодора Пејчић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!