Životinje u srpskim narodnim verovanjima i zagonetkama
Životinje u srpskim narodnim verovanjima i zagonetkama – Put koji ćemo preći na ovoj strani vodi u kolektivnu maštu srpskog naroda vezanu za životinje. Zavirićemo u verovanja i legende o tri bitne životinje u srpskom folkloru, a na kraju su zagonetke o još nekim životinjama. Krećemo od jedne životinje koja po predanju može svoju žrtvu da opčini očima.
Njena pojava smatrala se lošim predskazanjem. Verovalo se da će se nešto loše dogoditi onome ko je sretne i kome pređe put. Nije mačka. U pitanju je lisica. Najpoznatija je po lukavstvu i zato postoji verovanje da onog ko ima lisičje krzno niko ne može prevariti, niti će mu nešto u životu faliti. Kad lisica zasvetli očima, sve kokoške u živinarniku popadaju i postanu lak plen. (Glavaš 2013:22)
“Krije kao ___ noge“
Sledeća je ozloglašena životinja koja je imala bitnu ulogu u religijama svih naroda. Sigurno znate da dopunite izreku „Krije kao ___ noge“. Guja ili zmija je između ostalog baš svojom neobičnom anatomijom inspirisala maštu naših predaka. Verovalo se da zmija ima noge i da će onaj ko ih vidi umreti, kao i da joj se noge mogu videti na Đurđevdan, dok ih greje na suncu.
Legenda kaže da među zmijama postoji car koji na glavi nosi zlatnu krunu i u ustima zelenu grančicu. O prirodi zmijskog cara postoje različita verovanja. U narodnoj pripoveci „Nemušti jezik“ blagonaklon je i zahvalan prema čobaninu koji je spasao zmiju od požara. Zanimljivo je da je čovek pokušavao da se domogne krune zmijskog cara zbog raznih dobrobiti. (Glavaš 2013:25)
preuzeto sa http://skr.rs/zM3g
Za kraj nekoliko reči o životinji koje se čovek plašio toliko da je umesto njenog imena radije izgovarao nadimke napomenik, kamenjak, onaj iz gore itd. U pitanju je vuk. Za vuka se verovalo da je vrlo jaka i zdrava životinja, odakle dolazi poređenje „zdrav kao kurjak“. Prema jednoj legendi vuka je od gline i drveta napravio đavo, ali nije mogao da ga oživi pa je to učinio Bog. Od strugotina drveta od kog je đavo tesao vuka nastale su gamadi.
Zbog osobine da je on taj koji uzima plen, vukom je nazivan i mladoženja koji kao plen uzima svoju buduću ženu. U Bosni je među svadbarskim običajima bio poznat i običaj „vukovi“. Seoski mladići su ispred mladoženjine kuće zavijali kao vukovi i time ga upozoravali da sačuva nevestu od njih. Da bi se razišli, trebalo im je dati nešto od hrane. (Glavaš 2013:27)
preuzeto sa http://skr.rs/zM3O preuzeto sa http://skr.rs/zM3l
Još neke životinje pronađite u sledećim zagonetkama:
Rogove ima, vo nije; mleko daje, krava nije; bradu ima, pop nije?
Imao sam crne goste; dođoše mi u leto, a odoše u zimu?
Ko bez konca prede?
Konj nije, tovar nosi; vo nije, rogove ima?
Ima oči a ne vidi, ima uši a ne čuje?
Po vodi plovi, po suvom hodi, a iz kuće se nikad ne izvlači?
Deca majci kažu: „Piju, piju!“ a majka njih pita: „Ko, ko?“
Rešenja (čitajte reči unazad): azok, ecivatsal, akčam, žup, šim ipels, ačanjrok, akok i ićilip
Literatura: Glavaš, Darko. Skriveno blago. Inđija : Kreacija, 2013. (Beograd)
Autor teksta “Životinje u srpskim narodnim verovanjima i zagonetkama” je Teodora Pejčić, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!