Златибор и његове знаменитости на онлајн часовима српског језика

Учење српског језика
03 мар 2022

Златибор и његове знаменитости на онлајн часовима српског језика

 

Златибор и његове знаменитости на онлајн часовима српског као завичајног језика – врло често неизоставан, па чак и централни део наставних тема јесу завичајни елементи. Тако се неретко могу обрађивати теме везане за нека места у Србији, која се на часовима посматрају из угла туристичког, културног, географског и историјског значаја. Са вама делимо моменте са неколико часова током којих смо се посветили Златибору и његовим знаменитостима као туристичким атракцијама.

 

Шта посетити на Златибору?

Најпре смо на првом онлајн часу српског као завичајног језика посвећеном Златибору направили кратку туру и поменули неке значајне локалитете на овој планини и њеној околини попут:

  • етно-села Сирогојно, чију смо причу имали прилике да послушамо и у кратком видео-прилогу, након кога смо одговарали на питања у вези са подацима изнесеним у видеу.

Златибор, знаменитости, Сирогојно

преузето са https://bookaweb.com/

  • Стопића пећина

Његове знаменитости, на онлајн часовима

преузето са https://bookaweb.com/

 

  • Шарганска осмица

Златибор, знаменитости

преузето са https://bookaweb.com/

 

  • Ел Пасо град

Знаменитости, на онлајн часовима

преузето са https://bookaweb.com/

 

Село Кремна и браћа Тарабићи

На једном од онлајн часова српског језика посвећених Златибору посебно смо изучавали историју и значај села Кремна као и чувених пророка браће Тарабића, а кроз све то смо уткали обнављање генитива на следећи начин:

Задатак: пажљиво прочитај текст и попуни одговарајућим обликом генитива речи у загради:

Село Кремна представља центар ____________ (истоимена област), а налази се између ______________ (две планине, Златибор и Тара). На надморској висини између 750 и 850 ________ (метар), где се сударају планински и морски ветрови, лежи скривена Кремна.

Захваљујући идеалној надморској висини, али и природном богатству, пре свега четинарском растињу, почетком __________ (20. век) проглашена је за ваздушну бању. Поред ___________ (четинар),  богата је и цветним ливадама, планинским потоцима и изворима.

Кремна је идеално сеоско-туристичко место, јер својим посетиоцима нуди миран и здрав одмор, који употпуњују специјалитети _____________ (домаћа кухиња).

Златибор, Кремна, на онлајн часовима

преузето са https://bookaweb.com/

Љубитељима _________________ (митови и легенде) посебно је интересантна прича о Тарабићима. Српски сељаци Митар (1829-1899) и Милош (1809-1854) Тарабић, са огромном прецизношћу су предвидели неке од кључних догађаја ___________ (19. и 20. век). Пошто су били неписмени, њихова предсказања бележио је њихов кум, прота Захарије Захарић (1836-1918).

Прота, као свештено лице, веровао је да тај глас „долази од ______ (Бог)“, па је у своју бележницу помно записивао што му је говорио Митар, а пре тога и његов стриц Милош. Након __________ (протина смрт), бележница се чувала у његовој породици. Године 1943. када је бугарска војска окупирала и запалила село, бележница је умало уништена. Данас се чува као културно наслеђе у рукама Захаријевог унука.

 

Њихова предсказања

„После убиства ___________ (краљ и краљица), на српски престо поново ће доћи Карађорђевићи. Тада ћемо опет започети рат са Турцима. Четири хришћанске државе ће напасти Турску и наша ће се граница поново поставити на реци Лим. Тада ћемо коначно бити у стању да повратимо и осветимо наше Косово.“

Историјске чињенице:

1903 – Извршен је Мајски преврат, а на власт долази Петар И Карађорђевић

1912 – Први балкански рат, који је трајао од 30. октобра 1912. до 30. маја 1913. године. Рат су водиле чланице Балканског савеза (Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка), против ________ (Турска). Циљ ______ (рат) је био протеривање _________ (Турска) са __________ (Балкан), што су и чланице (Балкански савез) оствариле, те је граница _________(Србија) према Босни, односно Аустроугарској, била управо на реци Лим.

1912 – Срби су освојили Призрен, и одатле се упутили ка Јадранском мору.

За домаћи задатак ученик је требало да припреми краћу презентацију о Мајском преврату. Треба имати на уму да су наши онлајн часови српског језика пре свега индивидуализовани, тако да се прилагођавају афинитетима и интересовањима ученика, што је и сада био случај, имајући у виду да се наш ученик посебно интересује за светску и српску историју.

 

Споменик на Шумантном брду

На последњем онлајн часу српског језика као завичајног, који је тематски био везан за Златибор, поменули смо споменик на Шуматном брду и поново искористили шансу да обновимо генитивне форме:

Споменик на Шуматном брду представља један од __________ (главни симболи) Златибора и атракцију која на најбољи могући начин представља историју, традицију и дух _____________ (златиборски крај) и _____________ (његови становници). Овај обелиск висок је 10 _______ (метар) и створен је како би сачувао сећање и одао почаст погинулим борцима који су дали своје животе за одбрану ___________ (домовина) и устали против ____________________ (нечовечност и угњетавање). Године 1941. сто педесет __________ (партизани) је стрељано на овом месту, а њихови наследници су годинама касније подигли вечни знак ______________ (захвалност). На дну споменика су исписани непоновљиви стихови _______________ (песник Васко Попа): Не дам ово сунце у очима, Не дам ово хлеба на длану – који на најбољи начин осликавају храброст и пожртвованост _______________ (ратник).

Његове знаменитости, Златибор

преузето са https://bookaweb.com/

 

На самом крају смо одслушали родољубиву песму песника Васка Попе ,,Браним”, чији текст и линк до рецитоване песме можемо видети у наставку:

Браним

Поглед би ми
У прашини закопали,
Ружу осмеха
Са усана ишчупали.

Чувам прво
Пролеће у грудима,
Чувам прву
Сузу радосницу.

Са слободом
Би ме развенчали,
Душу би ми
Душу преорали.

Браним
Ово небо у очима,
Браним
Ово земље на длану

Младе би ми воћке
Радости посекли,
Славује песама
У дрвени плуг упрегли.

Не дам
Ово сунце у очима,
Не дам
Ово хлеба на длану.

 

Аутор текста “Златибор и његове знаменитости на онлајн часовима српског језика” је Ана Крстић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!