ЗНАЧАЈ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО ЗАВИЧАЈНОГ ЈЕЗИКА
Значај народне књижевности у настави српског као завичајног језика – Сваки народ има своју народну, усмену књижевност, која садржи бројне трагове традиције, културе и вредности тог народа али је, нажалост, често неправедно запостављена у настави. Српска народна књижевност представља непроцењиво благо и може бити вишеструко корисна у усвајању знања о српском језику и српској култури. Неколико жанрова који носе велики потенцијал су бајке, басне, шаљиве приче и кратки усмени облици.
преузето са https://www.facebook.com/photo/?fbid=118667268189542&set=a.107669802622622
Аутор Добросав Боб Живковић
Бајка
Бајка као прозни жанр са фантастичним елементима одличан је алат у настави српског као завичајног језика. Нема особе на свету која у животу није прочитала или чула бар једну бајку. Сама садржина бајке примамљива је свим узрастима. Бајке могу послужити као наставни материјали за читање и писање и као инспирација за разговор, а како многе бајке садрже интернационалне мотиве, одличан су повод да се са ученицима разговара о културолошким сличностима и разликама.
Басна
Басна је жанр нардне књижевности који је нарочито погодан за рад са најмлађим полазницима курса. Како су главни јунаци у баснама животиње које се понашају као људи, ученицима млађих узраста може бити нарочито занимљиво да српски језик уче кроз читање басни и разговор о њима. Осим тога, басне носе велики васпитни потенцијал.
Шаљива прича
Шаљива прича као кратки прозни жанр са елементима хумора одличан је алат за разбијање досаде и монотоније на часу српског језика. Када граматика постане напорна, шаљива прича може да послужи као излаз у ново, занимљиво и другачије. Шаљиве приче могу бити прилагођене било ком узрасту и било ком нивоу знања. Осим тога, оне садрже доста информација о међуљудским одностима и особинама појединаца и група. Могу да послуже за упознавање са српским менталитетом али и за разбијање предрасуда о српском народу.
Кратки усмени облици
Кратки усмени облици, као што су загонетке, питалице, брзалице и изреке могу бити вишеструко корисни у настави књижевности. Као и остали жанрови народне књижевности, погодни су за ученике свих узраста. Неки од ових облика, рецимо брзалице, одлични су за вежбање изговора. Други, попут загонетки и питалица, могу бити корисни у подизању нивоа интеракције на часу. Од ученика тражи да дају одговоре на потављена питања. Изреке су изузетно значајне за наставу српског као завичајног језика јер, осим што могу послужити као материјал за читање и писање, оне ученике упознају са мудростима српског народа, са вредностима и врлинама које се у српском народу цене. Такође, кратки усмени облици су погодни за усавршавање посебних детаља, који ученику могу омогућити да српски језик говори онако како то чине у изворни говорници.
преузето са: https://lingvo.info/hr/lingvopedia/slovene
Не можемо говорити о завичају и српском језику као завичајном, а не поменути народну књижевност као једну од најјачих веза са српским завичајем, његовом историјом, његовим уметничким и језичким наслеђем. Народна књижевности је један од најбољих начина да ученици дођу у непосредан контакт са српским језиком и културом и свим њиховим лепотама.
Аутор текста “Значај народне књижевности у настави српског као завичајног језика” је Сара Плазинић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!