Деветог маја 1945. године, капитулацијом нацистичке Немачке окончан је Други светски рат у Европи и 9. мај се од тада обележава као Дан победе. Слави се и као Дан Европе.
Безусловну капитулацију Немачке у Берлину је нешто иза поноћи, 8. маја 1945. потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.
Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор, а у Југославији је то потрајало до 15. маја.
Датум који представља службени завршетак Другог светског рата јесте 2. септембар, када је на америчком бојном броду Мисури у Токијском заливу Јапан потписао капитулацију после бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки.
У рату који је трајао нешто мање од шест година, нашла се 61 држава и око 110 милиона војника.
Процене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, од тога је цивила било између 38 и 55 милиона.
Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату погинуло 1.706.000 особа, међу њима више од 300.000 бораца.
Дан Европе
Девети мај обележава се и као Дан Европе, јер је тог дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка, у којем не би било места за сукобе међу европским земљама.
Суштина његове идеје била је у успостављању заједничких тела, тачније односа, најпре у производњи и дистрибуцији угља и челика као темеља индустријске снаге.
Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, да би четири деценије касније, 1991. у холандском градићу Мастрихту била проглашена Европска унија.
Европски савет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана, 9. мај, обележава као Дан Европе.
Издање Логор смрти Академске српске асоцијације
Први стрип о југословенским ратним заробљеницима у Норвешкој написала је норвешка списатељица и новинарка Ингебјерг Јенсен у издању наше асоцијације.
Књига говори о страдању југословенских ратних заробљеника у нацистичком логору Беисфјорд 1942. године. Ауторка је за ову књигу била инспирисана књигом Љубе Младеновића који се бавио овом тематиком.
Ауторка истиче: „Прочитала сам књигу и била у исто време фасцинирана и шокирана, нарочито кад сам схватила да су међу заробљеницима била два дечака“ Тако заинтригирана је почела више да истражује тај случај у разним књигама, немачким документима, архивима и сл.
„Са листе сам изабрала два дечака по имену Симо и Миле да буду главни протагонисти, иако нисам била сигурна да су они видели све те ужасне ствари које су се дешавале у логору.“
Илустрована књига „Логор смрти“ тако прати њихову причу од тренутка укрцавања брода са 900 заробљеника у Нарвику 1942. године до тренутка када преживелих 150 напушта камп четири месеца касније. Ту је пажљиво нијансиран однос норвешких и немачких чувара према њима, али и како је локално становништво покушавало да помогне заробљеницима, иако углавном узалуд.
Према речима Добриле Радуловић, која је до априла 2018. године била на челу Савеза српских удружења у Норвешкој, а која је написала предговор за књигу, изучавање историје у школи може понекад да буде ограничено само на чињенице, потискујући индивидуалне судбине у други план и чинећи је сувопарном и незанимљивом.
„Преселила сам се у Норвешку крајем 90-их и била изненађена када ми је моја прва колегиница причала о дешавањима у Нарвику током Другог светског рата, а ја нисам знала ништа о страдању Срба у Норвешкој, као ни о солидарности норвешког народа и пријатељству после рата“, признаје Радуловић.
Књига „Логор смрти “ је ту да нас све упозна са овим мање познатим а толико важном делом историје. Књига – стрип се најпре појавила на норвешком језику а на српски је превела Кристина Стаменковић, а објавила наша Академска српска асоцијација преко пројекта који је подржала норвешка фондација NORLA (Норвешка књижевност у иностранству).
Књига – стрип „Логор смрти“ је јединствена прилика да сазнате више о тематици Другог светског рата и страдању нашег народа широм Европе кроз начин прилагођен за радионички рад са ученицима широм света. Можете је поручити путем сајта на следећем линку.
Аутор текста „Дан победе над фашизмом – 9. мај” је Марко Радуловић, онлајн предавач српског језика у Академскоj српскoj асоцијацији, јединој акредитованој школи за учење српског језика онлајн. Пријавите се за бесплатну пробну лекцију и учите са нама. Радујемо се сусрету!
