О празнику
Ђурђевдан је хришћански празник, православна слава и прославља се 6. маја у знак сећања на погубљење Светог Ђорђа. Икона Светог Ђорђа позната је по томе што је Свети Ђорђе на коњу и са копљем пробада аждају – Свети Ђорђе убија аждају – православна икона.
Обичаји и веровања везани за Ђурђевдан
Карактеристично је да се Ђурђевдан сматра за границу између зиме и лета. Главни обичаји током Ђурђевдана огледају се у:
– плетењу венца од биља,
– умивању биљем и
– купању у реци.
Уочи Ђурђевдана, углавном увече, укућани беру зелене гранчице, ките врата и прозоре како би година и дом били берићетни, односно, призива се здравље, род у дому, пољу и плод. Поред кићења зеленим гранчицама, важно је исплести венчиће од ђурђевског цвећа, а то су такозвана ђурђевка и млечика. Након што се направи круг, венац се украшава пољским цвећем или лековитим биљем, најчешће то буде дрен који симболише здравље. Венцем се ките улазна врата куће и стоји читаву годину, све до следећег Ђурђевдана.
Још један занимљив обичај јесте умивање водом која је направљена претходне ноћи. Домаћица у воду са посудом ставља разно биље, здравац, дрен, грабеж и на крају црвено јаје, односно, чуваркућу које је остало од Васкрса. Ујутру се том водом умивају сви укућани, а верује се да деци доноси здравље, пошто је у води дрен, девојкама доноси момке, јер је ту грабеж и старијима доноси здравље због здравца.
Врло занимљив обичај јесте и купање у реци које се обавља пре сунца. Река има јаку моћ у митологији, па се тако верује да ће река однети све лоше, а донети добро. Понекада се у реку бацају и венци од разног цвећа. Ведро време на дан славе доноси веровање да ће година бити плодна, а ако пада киша да ће лето бити сушно.
Аутор текста “ Ђурђевдан – српска слава” је Јована Јаћимовић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се за бесплатни први пробни час и учите са нама. Видимо се!