O prazniku
Đurđevdan je hrišćanski praznik, pravoslavna slava i proslavlja se 6. maja u znak sećanja na pogubljenje Svetog Đorđa. Ikona Svetog Đorđa poznata je po tome što je Sveti Đorđe na konju i sa kopljem probada aždaju – Sveti Đorđe ubija aždaju – pravoslavna ikona.
Običaji i verovanja vezani za Đurđevdan
Karakteristično je da se Đurđevdan smatra za granicu između zime i leta. Glavni običaji tokom Đurđevdana ogledaju se u:
– pletenju venca od bilja,
– umivanju biljem i
– kupanju u reci.
Uoči Đurđevdana, uglavnom uveče, ukućani beru zelene grančice, kite vrata i prozore kako bi godina i dom bili berićetni, odnosno, priziva se zdravlje, rod u domu, polju i plod. Pored kićenja zelenim grančicama, važno je isplesti venčiće od đurđevskog cveća, a to su takozvana đurđevka i mlečika. Nakon što se napravi krug, venac se ukrašava poljskim cvećem ili lekovitim biljem, najčešće to bude dren koji simboliše zdravlje. Vencem se kite ulazna vrata kuće i stoji čitavu godinu, sve do sledećeg Đurđevdana.
Još jedan zanimljiv običaj jeste umivanje vodom koja je napravljena prethodne noći. Domaćica u vodu sa posudom stavlja razno bilje, zdravac, dren, grabež i na kraju crveno jaje, odnosno, čuvarkuću koje je ostalo od Vaskrsa. Ujutru se tom vodom umivaju svi ukućani, a veruje se da deci donosi zdravlje, pošto je u vodi dren, devojkama donosi momke, jer je tu grabež i starijima donosi zdravlje zbog zdravca.
Vrlo zanimljiv običaj jeste i kupanje u reci koje se obavlja pre sunca. Reka ima jaku moć u mitologiji, pa se tako veruje da će reka odneti sve loše, a doneti dobro. Ponekada se u reku bacaju i venci od raznog cveća. Vedro vreme na dan slave donosi verovanje da će godina biti plodna, a ako pada kiša da će leto biti sušno.
Autor teksta “ Đurđevdan – srpska slava” je Jovana Jaćimović, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se za besplatni prvi probni čas i učite sa nama. Vidimo se!